Nemačka deca sve deblja

U SAD je 40 odsto dece gojazno. U Nemačkoj stanje nije toliko loše, ali broj debele dece je u porastu. 16 odsto nemačke dece ima višak kilograma, sedam odsto je gojazno. Svako treće dete se fizički ne razvija pravilno. Mnogi su skloni da za takvu situaciju okrivljuju roditelje koji se i sami nesigurno pitaju gde su pogrešili. Oni veoma često krivicu svaljuju na škole i tvrde da deca za vreme nastave jedu nezdravu hranu.

Skupo je biti debeo

Naravno da gojaznost mladih i među decom prate negativne pojave poput bolesti, šikaniranja od strane drugih učenika, što opet vodi u izopštavanje i usamljenost. Zdravstveni problemi koji prate gojaznost kod dece u školskom uzrastu rezultiraju velikim troškovima zdravstvenih osiguranja. Istraživanja pokazuju da na rešavanje ovog problema godišnje otpada 70 milijardi evra.

Pri tom svi znamo da deca dobijaju na kilaži zato što se kreću mnogo manje nego što je to bio slučaj sa ranijim generacijama. Umesto u igri, sate provode ispred kompjuterskog ekrana. Ipak, glavni krivac je nekvalitetna i pogrešna ishrana. Jovana ide u osmi razred u Kelnu i izbegava da odlazi u školsku menzu. „Imamo menzu u školi, ali ja izbegavam tamo da idem, zato što je hrana neukusna. Ne mislim da je nezdrava, ali ne izgleda dobro. Ljudi koji tamo rade su nestrpljivi i neprijatni. Veliki broj mojih drugara se hrani u menzi i u većini slučajeva su nezadovoljni.“

Nije zdravo sve što se reklamira kao zdravo

Svi znamo da deca za ručak moraju da jedu meso, ribu, mlečne proizvode, jaja, povrće i voće. Znamo da ne bi smela da piju slatke sokove i gazirana pića, da ne bi trebalo da preteruju sa slatkišima, da jedu premasno, da izbegavaju gotove proizvode. Dakle svi znamo, donekle, šta je dobro a šta ne. Da li je zaista tako? Nedavno je jedna emisija na nemačkoj televiziji pokazala da namirnice koje se preporučuju kao veoma zdrave za ishranu dece i koje roditelji veoma rado kupuju ne bi li deci obezbedili tako potrebne vitamine, u sebi ne sadrže ni jedan jedini prirodan i zdrav sastojak. Ali zato sadrže šećer i vrlo štetne sastojke.

Naravno da mnogi roditelji, i pored želje da deci obezbede zdravu ishranu, nisu u stanju da ispune taj cilj. Mnogi usled panike i stresa ujutro deci ne daju preko potrebni doručak. Šta deca jedu u školi? Jasna ima sina koji ide u peti razred. „U školi mog deteta su u prvom razredu angažovali ketering firme, nije im bilo važno da li su te firme dobre, važnije im je bilo da su jeftine. Deca su se bunila i nisu htela da jedu. Mislim da se u nemačkim školama ne vodi računa o kvalitetu hrane, sve je više gojazne dece zato što jedu nezdravu hranu punu glutaminata i što se niko ne brine da ta hrana bude kvalitetna.“

Roditeljska krivica

Jasno je da se ne može sva krivica za nepravilnu ishranu dece baciti u školsko krilo. Roditelji takođe snose krivicu. Odavno je izgubljena tradicija zajedničkih obroka. Nema se vremena….. Nađite vremena pa će deca biti manje nervozna, manje će se žaliti na bolove u glavi i stomaku i spavaće bolje - kažu stručnjaci.

Autorka: Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović