Nemačka blamaža sa hapšenjem novinara

„Misteriozni put jednog naloga za hapšenje“ – naslov je teksta koji je povodom „slučaja Mansur“ objavio minhenski dnevnik Zidojče cajtung: „Interpol nije hteo da pruži pomoć Egiptu u slučaju Mansur u oktobru 2014. procenivši da se radilo o pokušaju političkog progona uz korišćenje instrumenata Interpola. Sam Mansur je dobio od Interpola pismenu potvrdu da ta organizacija ne učestvuje u poteri za njim. Nemački kriminalistički ured je prema sopstvenoj tvrdnji prosledio dva upozorenja Interpola nemačkim vlastima, koje se na njih očigledno nisu obazirala.“

Novinar Ronen Štajnke je podsetio da u Evropi živi više novinara Al džazire koji su na Bliskom istoku osuđeni – u odsustvu – na zatvorske kazne na suđenjima koja su u svetu oštro kritikovana. „Moraju li oni sada da strahuju kada stupe na nemačko tlo“? „Iako je ovaj reporter još iste večeri pušten na slobodu, čitav tok ovog slučaja ostaje neuobičajen“.

„Mansur je kao novinar putovao po svetu; nedavno je bio u Sarajevu, a odatle je još sredinom juna otputovao za Nemačku. I nije bio uhapšen. Posle toga mora da se nešto desilo, a posebno je interesantan trenutak njegovog hapšenja: reporterov advokat smatra da su se Egipat i Nemačka nešto dogovorili, i to veoma brzo i mimo svih upozorenja Interpola.“

„Prošle subote, nakon što je Mansur vodio jedan intervju uživo, koji je u arapskom svetu videlo više od 20 miliona ljudi, želeo je da otputuje – i baš tada je Nemačka prihvatila molbu egipatskog pravosuđa […] Tek tada je Mansurovo ime uneto u registar traženih lica i zato je i upalo u oči službenicima pasoške kontrole na berlinskom aerodromu – pa je uhapšen.“

U nastavku se objašnjava da je nemačka vlada mogla da reaguje odmah i reši stvar u korist Mansura, ali da je to učinjeno tek nakon 48 sati njegovog boravka u berlinskom zatvoru. „Nije tajna kome je ovaj novinar politički naklonjen. Kod Al džazire se on odlično uklapa u kulturu firme: ovu stanicu je 1996. osnovao Katar kako bi uspostavio ravnotežu u odnosu na državne stanice id Maroka do Bagdada koje gaje netrpeljivost prema islamistima.“

Švajcarski dnevnik Der bund piše da su puštanjem Mansura na slobodu „Nemački pravnici okončali situaciju koja je za Nemačku predstavljala političku blamažu. Još pre tri nedelje, egipatski predsednik Sisi je u Berlinu primljen kao državni gost – i pored žestokih protesta protiv njegove vojne diktature. Čak je i predsednik nemačkog parlamenta odbio da se sretne sa njim. No, nemačka kancelarka Angela Merkel se nada da bi Sisi mogao da bude faktor stabilnosti na Bliskom istoku.“

„Ipak, na zajedničkoj konferenciji za novinare Angele Merkel i Al Sisija došlo je do incidenta: jedna egipatska novinarka koja živi u Nemačkoj je osula verbalno drvlje i kamenje na generala. Na to su egipatski novinari koji su pratili Sisija svaku njegovu izjavu propratili aplauzom. Tako Sisi voli svoje novinare.“

Vajmarski dnevnik Tiringiše landescajtung piše da su „Nemačko pravosuđe i Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu tokom vikenda lepo pokazali kako neko lepo sam sebi može da podmetne nogu. Začuđeni posmatrači čudnih događaja oko hapšenja poznatog novinara Ahmeda Mansura očekivali bi da se jedan nalog za hapšenje proveri malo temeljitije. Bez obzira na to što su o svemu odlučivali službenici koji su morali da rade za vikend. Ali, ovako se Nemačka zajedno sa svojom vladom lepo izblamirala…“