Nemac na grčkom tronu | Mozaik | DW | 02.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nemac na grčkom tronu

Prvi kralj na tronu novoosnovane kraljevine Grčke u 19. veku bio je jedan nemački princ. Oto fon Vitelzbah hteo je da u potpunosti reformiše tu balkansku zemlju. Ali to mu nije pošlo za rukom.

Mladom Otu fon Vitelzbahu prvo se činilo da mu se osmehnula sreća. Taj bavarski plemić je sa 16 godina postao prvi kralj u modernoj istoriji Grčke. U decembru 1832. Oto se oprostio od svoje domovine Bavarske i Minhena i sa preko 3.000 vojnika, državnih službenika i intelektualaca upustio se u pustolovinu izgradnje civilnog društva na jugu Evrope.

Kralj iz nemačkog uvoza

Mladom kralju baš i nisu zavideli. Pre nego što je odluka pala na bavarskog princa, novu grčku krunu već su odbila dva kandidata. Nije ni čudo. Godine 1821. Grci su se digli protiv osmanskih okupatora, a u romantičnom nastupu oduševljenja kolevkom civilizacije, u pomoć im je pohrlila čitava prosvećena Evropa. Na kraju krajeva, kolevku evropske civilizacije trebalo je osloboditi od osmanskog jarma. Članovi tzv. Udruženja grčkih prijatelja, koje su činili brojni evropski intelektualci i političari, posebno su se angažovali u podršci grčkom ustanku. Jedan od velikih prijatelja Grčke bio je i bavarski kralj Ludvig I, Otov otac koji je, osim vojske, u Grčku na kraju poslao i svog sina. Na kraju su pobedi Grka ipak više kumovale engleska i francuska mornarica nego bavarski vojnici i novac. Međutim, nakon odlaska Osmanlija, Grčka je pala u haotičnu fazu sukoba različitih grupacija koje je ustanak izbacio na površinu. Ideja „Prijatelja Grčke“ bila je da jedan „uvozni“ kralj sredi situaciju.

Reforma ruralne Grčke

Kralj Oto Grčki

Kralj Oto Grčki

Mladi Oto stupio je na grčko tlo puna dva meseca nakon što je u februaru 1833. krenuo iz Minhena. Ono što je mladog kralja dočekalo u novoj kraljevini nimalo nije nalikovalo romantičnim predstavama Evropljana o antičkoj Grčkoj. Sjaj Atine odavno se ugasio, a Grčka nije bila ništa više nego grupa ruralnih oblasti, za pojmove tadašnjih žitelja zapadne Evrope – zaostalih. No Ota to nije obeshrabrilo. Ponesen oduševljenjem građana Grčke, krenuo je u reformisanje zaostalog grčkog društva. Njegov otac mu je pomogao slanjem nekih od svojih najboljih državnih službenika, poput ministra finansija Jozefa fon Armansperga, poznatog po svojoj strogoj politici štednje. Pravosuđe, finansije, obrazovanje i vojska – mladi Oto na čelu bavarskih službenika krenuo je u reformu svih segmenata društva. Već 1837. u Atini je osnovan prvi univerzitet u novovekovnoj Grčkoj. U mnogim delovima današnje Grčke još su vidljivi tragovi „vladavine Tevtonaca“. Zgrada u kojoj i dan-danas zaseda grčki parlament i pred kojom se poslednjih godina često protestuje protiv Nemaca, delo je bavarskog arhitekte Lea fon Klencea.

Ostalo je pivo

Bavarci su se pobrinuli i za to da se i pivo u Grčkoj proizvodi po nemačkom pravilniku o čistoći piva koji potiče iz 16. veka. Pivare su počele da niču kao pečurke posle kiše, a pivo je brzo steklo veliku popularnost i među samim Grcima. No ono što se Grcima baš i nije sviđalo bila je činjenica da su Bavarci u Grčkoj bili protežirani i za iste poslove znatno bolje plaćeni od Grka.

Otovo bekstvo iz Grčke

Otovo bekstvo iz Grčke

Grčki kralj Oto mučio se i sa drugim problemima: prazne državne blagajne i razbojničke grupe koje su još uvek harale planinama sa kojima Otovi vojnici nikako nisu mogli da iziđu na kraj. Mladi kralj imao je velikih problema da svoju novu kraljevinu održi pod kontrolom. Haos u Grčkoj u domovini su jedva dočekali oni koji su od samog početka bili protiv slanja neiskusnog Ota na čelo države koja bi bila izazov i mnogo iskusnijim državnicima. Pesnik Hajnrih Hajne čak je napisao i pesmu u kojoj se ruga „tatinom sinčiću“ Otu. Vladavinu bavarskog kralja nasilno je prekinuo ustanak 1864. godine. Vladar je u poslednjem trenutku izbegao linč i pobegao – u Bavarsku. No grčki kralj je i u egzilu, na bavarskom dvoru, želeo da se oseća kao vladar balkanske zemlje. Zato je zvanice primao u grčkoj narodnoj nošnji, a od ranog poslepodneva na dvoru je smelo da se govori samo grčki. Tragikomična istorija grčkog kralja Ota okončana je 1867. kada je nesuđeni vladar, kako beleže hronike, „umro u dubokoj tuzi“. Njegove poslednje reči su, navodno, bile: „Moja Grčka, moja voljena Grčka“. Iako kratkotrajna, vladavina bavarskog kralja nije ostavila dubljeg traga na grčko društvo i zakonodavstvo. Ali jedan zakon iz tog vremena u Grčkoj je još uvek na snazi: nemački zakon o čistoći piva.

Autori: Mark fon Lipke-Švarc / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković