1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nema vojnog rešenja za Libiju

U intervjuu za nedeljnik „Špigel“ generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen govori o intervenciji saveznika u Libiji. Situacija u Libiji i finansijski problemi u evrozoni glavne su teme komentara u nemačkoj štampi.

NATO Secretary General Anders Fogh Rasmussen addresses the media at NATO headquarters in Brussels, Thursday, March 24, 2011. NATO announced on Thursday that it is taking control of the military operation to enforce the no-fly zone over Libya. (AP Photo/Yves Logghe)

Rasmusen priznaje da nema vojnog rešenja za sukob u Libiji

Nedeljnik Špigel posredstvom agencija objavio je izvode iz intervjua, koji će u celini biti objavljen u ponedeljak, sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom. Rasmusen pravda intervenciju u Libiji, ali istovremeno priznaje da nema vojnog rešenja za sukob u toj zemlji. „Pošteni odgovor glasi: za taj sukob nema vojnog rešenja“, izjavio je Rasmusen za „Špigel“. Rasmusen je rekao i da „nije fer“ što libijski pobunjenici optužuju NATO da ih je izdao u borbi sa Gadafijem. Napadi iz vazduha bili su delimično onemogućeni zbog lošeg vremena, rekao je generalni sekretar NATO. Rasmusen je takođe rekao da Gadafijeve snage koriste civile kao živi štit i da će libijski vođa zbog toga odgovarati pred Međunarodnim krivičnim sudom (u Hagu).

Nema izvinjenja

Rasmusen je u intervjuu „Špiglu“ odbio da se izvini Nemačkoj. Naime, on je na sednici Saveta NATO rekao da je apsurdno što je Nemačka uskratila vojnu pomoć Severnoatlantskom vojnom savezu u Libiji. Nakon tih reči nemački ambasador pri NATO napustio je salu. Rasmusen je o tome za „Špigel“ rekao: „Savet NATO ima mnogobrojne veoma duge sednice i na njima ljudi stalno izlaze i ulaze“.

In this photo taken during a trip organized by Libyan authorities, Libyan soldiers hold a position during shootings at the coastal city of Misrata, 125 miles (200 kilometers) southeast of Tripoli, Friday, April 8, 2011. Moammar Gadhafi's government brought foreign journalists to Misrata on Friday to show that its forces hold significant control over the only major city in western Libya still in rebel hands, but the trip suggested that their situation had if anything grown more dire after weeks of laying siege to the enemy's stronghold. (AP Photo/Pier Paolo Cito)

Rat u Libiji

Povodom najave da bi Nemačka ipak mogla pružiti humanitarnu pomoć u Libiji list Nordvest cajtung piše:

„Humanitarnom pomoću, koja je sada odjednom ipak moguća, nemačka vlada pokušava da se približi međunarodnoj zajednici i NATO. To je očajnički pokušaj da se popravi „ne, a možda i da“ prilikom glasanja u Savetu bezbednosti o rezoluciji o Libiji što je dovelo do diplomatske katastrofe. Uostalom, nema mnogo smisla praviti u Libiji razliku između vojnih operacija i humanitarne misije. Ko može da ospori da su vazdušnim napadima spaseni životi hiljada Libijaca, dakle, da je to bukvalno bio potez humanitarnog karaktera. Međutim, činjenica je i da ako NATO i Ujedinjene nacije nameravaju da pomognu svim ugroženim civilima u svetu, onda preostaje još veoma mnogo posla“, piše list „Nordvest cajtung“.

I list Morgenpost bavi se Nemačkom i Libijom i piše:

„Ministar spoljnih poslova Gido Vestervele više puta je izrazio rezerve u pogledu efikasnosti uvođenja zabrane zone letenja iznad Libije, a upozorio je i da nema jasne izlazne strategije. Uprkos tome, nešto je moralo da se preduzme u vezi sa Libijom. Pasivno posmatrati kako se Gadafi obračunava sa civilima? To je bilo suviše i Amerikancima koji su u prvo vreme oklevali.

Nemačka uzdržanost

Kada je reč o uzdržanosti Nemačke prilikom glasanja mora se reći da nešto nije bilo promišljeno do kraja. Tako se našla u istom čamcu sa Kinom i Rusijom i onda je došlo gorko otrežnjenje: kako je moglo da se desi tako nešto? Humanitarna pomoć za Libiju uz vojnu zaštitu ako je potrebno i ako tu pomoć zatraži svetska organizacija – to je od početka mogao biti nemački stav i to bi bilo sasvim diplomatski i ne bi bilo nikakvih problema. Nemačka ne bi učestvovala u vazdušnim napadima, nego bi u okviru EU pružala humanitarnu pomoć. Sada se ta pomoć postiđeno nudi naknadno, na mala vrata“, piše „Morgenpost“.

Spasavanje Portugala

ILLUSTRATION - Portugiesische Euromünzen liegen am Montag (10.01.2011) in Schwerin auf einer Nationalflagge von Portugal. Das hoch verschuldete Euro-Land Portugal wird doch die Finanzhilfe der Europäischen Union beantragen. Das erklärte der Finanzminister der geschäftsführenden Regierung, Fernando Teixeira dos Santos, am Mittwoch (06.04.2011) in Lissabon. Foto: Jens Büttner dpa/lmv

Posle Grčke i Irske, pomoć je zatražio i Portugal

List Merkiše algemajne se bavi finansijskim problemima evrozone i spasavanjem Portugala:

„Portugalci su dugo zatvarali oči pred realnošću. Sami su krivi što su na kraju morali EU da priznaju da ne mogu sami, mada je za to delimično kriva i Unija. Portugalci su krivi zbog toga što nisu nakon ulaska u EU modernizovali privredu. Suviše dugo se težište stavljalo na to da su zemlja niskih nadnica. Članstvo u EU, a zatim ulazak u evrozonu doveli su do toga da su zarade porasle mnogo brže od produktivnosti. Istovremeno, Portugalci su žrtve projektantske greške kod uvođenja evra. Sve dok zemlje niskih nadnica i one visoke tehnologije koriste zajednički istu valutu, a da pri tom ne usklađuju ekonomsku politiku biće problema“, upozorava list „Merkiše Algemajne“.

Autor: N. Briski

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 10.04.2011
  • Ključne reči presse
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/10qp1
  • Datum 10.04.2011
  • Ključne reči presse
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/10qp1