Nema vojnog rešenja za Libiju

Nedeljnik Špigel posredstvom agencija objavio je izvode iz intervjua, koji će u celini biti objavljen u ponedeljak, sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom. Rasmusen pravda intervenciju u Libiji, ali istovremeno priznaje da nema vojnog rešenja za sukob u toj zemlji. „Pošteni odgovor glasi: za taj sukob nema vojnog rešenja“, izjavio je Rasmusen za „Špigel“. Rasmusen je rekao i da „nije fer“ što libijski pobunjenici optužuju NATO da ih je izdao u borbi sa Gadafijem. Napadi iz vazduha bili su delimično onemogućeni zbog lošeg vremena, rekao je generalni sekretar NATO. Rasmusen je takođe rekao da Gadafijeve snage koriste civile kao živi štit i da će libijski vođa zbog toga odgovarati pred Međunarodnim krivičnim sudom (u Hagu).

Nema izvinjenja

Rasmusen je u intervjuu „Špiglu“ odbio da se izvini Nemačkoj. Naime, on je na sednici Saveta NATO rekao da je apsurdno što je Nemačka uskratila vojnu pomoć Severnoatlantskom vojnom savezu u Libiji. Nakon tih reči nemački ambasador pri NATO napustio je salu. Rasmusen je o tome za „Špigel“ rekao: „Savet NATO ima mnogobrojne veoma duge sednice i na njima ljudi stalno izlaze i ulaze“.

Povodom najave da bi Nemačka ipak mogla pružiti humanitarnu pomoć u Libiji list Nordvest cajtung piše:

„Humanitarnom pomoću, koja je sada odjednom ipak moguća, nemačka vlada pokušava da se približi međunarodnoj zajednici i NATO. To je očajnički pokušaj da se popravi „ne, a možda i da“ prilikom glasanja u Savetu bezbednosti o rezoluciji o Libiji što je dovelo do diplomatske katastrofe. Uostalom, nema mnogo smisla praviti u Libiji razliku između vojnih operacija i humanitarne misije. Ko može da ospori da su vazdušnim napadima spaseni životi hiljada Libijaca, dakle, da je to bukvalno bio potez humanitarnog karaktera. Međutim, činjenica je i da ako NATO i Ujedinjene nacije nameravaju da pomognu svim ugroženim civilima u svetu, onda preostaje još veoma mnogo posla“, piše list „Nordvest cajtung“.

I list Morgenpost bavi se Nemačkom i Libijom i piše:

„Ministar spoljnih poslova Gido Vestervele više puta je izrazio rezerve u pogledu efikasnosti uvođenja zabrane zone letenja iznad Libije, a upozorio je i da nema jasne izlazne strategije. Uprkos tome, nešto je moralo da se preduzme u vezi sa Libijom. Pasivno posmatrati kako se Gadafi obračunava sa civilima? To je bilo suviše i Amerikancima koji su u prvo vreme oklevali.

Nemačka uzdržanost

Kada je reč o uzdržanosti Nemačke prilikom glasanja mora se reći da nešto nije bilo promišljeno do kraja. Tako se našla u istom čamcu sa Kinom i Rusijom i onda je došlo gorko otrežnjenje: kako je moglo da se desi tako nešto? Humanitarna pomoć za Libiju uz vojnu zaštitu ako je potrebno i ako tu pomoć zatraži svetska organizacija – to je od početka mogao biti nemački stav i to bi bilo sasvim diplomatski i ne bi bilo nikakvih problema. Nemačka ne bi učestvovala u vazdušnim napadima, nego bi u okviru EU pružala humanitarnu pomoć. Sada se ta pomoć postiđeno nudi naknadno, na mala vrata“, piše „Morgenpost“.

Spasavanje Portugala

List Merkiše algemajne se bavi finansijskim problemima evrozone i spasavanjem Portugala:

„Portugalci su dugo zatvarali oči pred realnošću. Sami su krivi što su na kraju morali EU da priznaju da ne mogu sami, mada je za to delimično kriva i Unija. Portugalci su krivi zbog toga što nisu nakon ulaska u EU modernizovali privredu. Suviše dugo se težište stavljalo na to da su zemlja niskih nadnica. Članstvo u EU, a zatim ulazak u evrozonu doveli su do toga da su zarade porasle mnogo brže od produktivnosti. Istovremeno, Portugalci su žrtve projektantske greške kod uvođenja evra. Sve dok zemlje niskih nadnica i one visoke tehnologije koriste zajednički istu valutu, a da pri tom ne usklađuju ekonomsku politiku biće problema“, upozorava list „Merkiše Algemajne“.

Autor: N. Briski

Odg. urednica: I. Ivanović