Veliko je nešto drugo. Skromna parlamentarna većina koju je na početku imala četvrta vlada koju predovodi Angela Merkel, prema najnovijim anketama je nestala. Dve tradicionalno najjače stranke, prema rezultatima poslednjeg ispitivanja javnog mnjenja Dojčlandtrend, trenutno zajedno imaju 47 odsto glasova. Unija CDU/CSU ima 29, SPD 18 odsto glasova. Podrška takozvanim narodnim strankama se topi poput polarnog leda.
Stranka Zelenih za socijaldemokratama sada zaostaje za samo tri procenta, a AfD ima samo jedan jedini procenat manje. Baj, baj tradicionalnim strankama. Konzervativci doduše nešto bolje stoje, ali i njihovi poeni dramatično opadaju. Na to dolazi još zavisnost CDU-a od kancelarke. Jednoga dana, kada Angele Merkel više ne bude bilo, i ta stranka bi mogla slično da padne, poput koalicionog partnera SPD.
U istraživanju klimatskih promena govori se o „tipping points", momentima prevrata, kada se stvari, za koje se veruje da su stabilne, naglo preokrenu i više ništa nije kao pre. Nešto slično trenutno vidimo u politici. Dani kada su Unija i SPD sa nekim manjim koalicionim partnerom, po izboru, mogli da formiraju vladu, odavno su prošla. Bivša vanredna situacija sada je postala nova norma.
Socijaledemokrate su prve morale da se suoče sa time. Od izbora za Bundestag 2005. godine, etabliranja Partije demokratskog socijalizma (PDS) i kasnije stranke Levice, levičarski politički spektar je podeljen, a SPD bez realne šanse da ostvari parlamentarnu većinu. Slično se sada dešava Uniji na desnom krilu sa AfD i delimično sa FDP, koji su u pojedinim tačkama čak konzervativniji nego što je CDU Angele Merkel.
Međutim, ukoliko Unija i Socijaldemokrate odluče da se pomere ka političkom centru, izgubiće ideološki konsekventne birače, i na levoj i na desnoj strani. Tako je od Velike koalicije nastala Mala koalicija – a uskoro bi moglo da bude „Nema koalicije". To je začarani krug. Delovalo je da je takozvana Jamajka koalicija (CDU, Zeleni, FDP) put ka izlazku iz spirale, ali njim nije hteo da krene šef FDP Kristijan Lindner. Da li je to dugoročno naštetilo Nemačkoj? Još će se videti. U svakom slučaju, šef Liberala je pokazao da ima osećaj za veliki trend u savremenoj Nemačkoj. Spremnost na kompromise trenutno se baš ne nagrađuje.
I sada? Dobro kod trendova i začaranih krugova je to što većina njih brzo prođe. Pre ili kasnije Nemačka će dobiti neku novu koaliciju. To će u posleratnoj Nemačkoj verovatno biti prvo spajanje tri parlamentarne grupe. Za pretpostaviti je da bi se Unija i socijaldemokrate tada oporavili u korist birača. Ipak, rezultat od 40 procenata, kako levo, tako i desno, teško se može zamisliti. Velike koalicije sada će moći još samo da se nađu u istorijskim udžbenicima.