Nema više izgovora za Merkelovu

Kako piše Špigel onlajn „poraženi kandidat socijaldemokrata za kancelara Frank Valter Štajnmajer indirektno je zapretio povlačenjem. Na sastanku predsedništva stranke u ponedeljak Štajnmajer je navodno izjavio da je spreman da prihvati neku od čelnih dužnosti u stranci samo pod određenim uslovima. Upozorio je da ne bi smelo da se odstupa od socijalnih reformi koje su sprovedene dok su socijaldemokrate bile u vladi sa strankama Unije – reč je o odlasku u penziju sa 67 godina i pomoći za nezaposlene ’Harc IV’ koja se isplaćuje umesto socijalne pomoći. Smatra se da su socijaldemokrate izgubile veliki broj glasova upravo zbog pomenutih reformi“.

O novoj koaliciji stranaka Unije i liberala list Šveriner folkscajtung piše:

„Iako će na vlasti biti sa partnerom koga je želela - FDP – za Angelu Merkel posao neće biti lakši. Sa jedne strane ima sestrinsku stranku CSU, koja je u Bavarskoj, gde jedino izlazi na izbore, loše prošla i koja još nije stabilizovana posle nedavnih previranja u rukovodstvu. Sa druge strane su ambiciozni liberali koji se zalažu za radikalnije reforme od Unije. Osim toga, šef liberala Gido Vestervele, koji je budući ministar spoljnih poslova i potpredsednik vlade, nema nikakvo iskustvo na vlasti. Možda se Merkelova i Vestervele dobro slažu, ali programski CDU i liberali u mnogo čemu nisu na istoj liniji.

Najzad, nova vlada gotovo da više nema manevarskog prostora kada je reč o finansijama. Nema razloga da se zavidi Angeli Merkel na novom-starom poslu. Najzad, ubuduće će morati da se nosi i sa jačom opozicijom od dosadašnje – ovog puta mali koraci na početku mandata neće biti dovoljni da zemlja i vlada izađu iz krize“, piše „Šveriner folkscajtung“.

Teški zadaci pred socijaldemokratama

List Vestdojče algemajne cajtung komentariše previranja u redovima poraženih socijaldemokrata:

„Navodno jedinstvo koje je SPD pokazivala u predvečerje izbora, iščezlo je dan posle njih. Franc Mintefering je još samo predsednik u odlasku, otvorena je debata o programu stranke koju je trebalo davno početi. Sasvim je izvesno da socijaldemokratama predstoje burna vremena.

Novi jaki čovek stranke, gubitnik na izborima Štajnmajer, samo je prvi korak. Stranka mora da učini još dva koraka za koje će biti potrebno daleko više snage. Prvo, socijaldemokrate moraju da razjasne šta zapravo hoće – nameravaju li da nastave putem Gerharda Šredera koji je stranku otvorio za ’novi centar’ i tako 1998. godine obezbedio više od 40 odsto glasova ili nameravaju ponovo da budu stranka srednjih i nižih slojeva, uključujući napuštanje dosadašnjih reformi?

Drugi korak – SPD mora da raščisti odnos sa strankom Levica i odluči da li će se sa njom nadmetati u nuđenju socijalnih olakšica ili će stranku Gizija i Lafontena prihvatiti kao potencijalnog koalicionog partnera.

I na kraju – za odluke socijaldemokratama ne preostaje mnogo vremena. Oni brzo moraju da se odmaknu od granice od 20 odsto izborne podrške – sa svakim izborima na kojima ostaje na tom broju glasova SPD je dalje od povratka nekadašnje snage“, piše „Vestdojče algemajne cajtung“.

List Pforchajmer cajtung piše:

„Kancelarka zna šta se mora učiniti u Nemačkoj – neophodno je sanirati socijalne kase, obnoviti obrazovanje, poreski sistem učiniti razumljivim i građanima reći istinu o pravom stanju društva. Do sada gotovo ništa od toga nije učinjeno.

Za Angelu Merkel nikada nije bio trenutak za reforme. Posle izbora 2005. bila je politički slaba, posle toga nije želela sporove u koaliciji sa SPD, a onda je već bilo prekasno. To je učinilo liberale jakim, toliko jakim da u sledeće četiri godine Merkelova neće moći da se izgovara političkom slabošću“, piše „Pforcajmer cajtung“.

Svet gubi strpljenje za Iran

List Fajnenšel tajms Dojčland bavi se iranskim nuklearnim programom i piše:

„Kinezi moraju u Savetu bezbednosti da otvore put za oštrije sankcije. Poruka je više nego jasna – najnovije probe raketa i otkriće da zemlja poseduje još jedno, do sada nepoznato, postrojenje za obogaćivanje uranijuma, ukazuju da predsednik Mohamed Ahmadinedžad nema nameru da popusti u sporu sa Zapadom.

Ma kako je bila ispravna odluka američkog predsednika Baraka Obame da ponovo razgovara sa Teheranom o nuklearnom programu, sada se vidi da tamošnje rukovodstvo nema nameru da stupi u ozbiljan dijalog. Zato bi raspravu o iranskom nuklearnom programu trebalo premestiti iz ’Grupe šest’ u Savet bezbednosti koji bi što pre trebalo da uvede oštrije sankcije.

Od koristi je što Ahmadinedžadovo ponašanje ima i korisne posledice: Iran je na najboljem putu da izgubi preostale saveznike u svetu. Do sada je Teheran mogao da računa na to da će Rusija i Kina sprečiti uvođenje strožih sankcija. Rusi su već stavili do znanja da su izgubili strpljenje. S obzirom na promenu kursa Moskve sada je Kina na potezu – ukoliko zaista namerava da u većoj meri ispunjava međunarodne obaveze mora omogućiti uvođenje oštrijih sankcija Iranu“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković