Nema više igrača k’o što je bio Berti Fogst

Uvek je bio borbenog duha. Još kao igrač stalno je ulazio u žestoke duele kako bi sprečio golove. Zato je brzo dobio nadimak „terijer“. Hans-Hubert Fogts rođen je 30. decembra 1946. u Bitgenu nedaleko od Diseldorfa. Ali ceo svet ga zna po imenu „Berti“.

Svojom angažovanošću i strastvenom igrom 70-ih godina je bio zaslužan za velike uspehe kluba Borusija Menhengladbah. Još tada se Fogts pokazao kao dalekovidi čovek kada je posle titule u Kupu UEFA koju je 1979. osvojila njegova Borusija prognozirao: „Pogledajte ovaj pehar, godinama nećete biti u stanju da osvojite jedan takav pehar.“ Baš tako je i bilo.

„Terijer“ nije posedovao neobičan talenat za loptu. Svoje nedostatke kompenzovao je neverovatnom marljivošću na treninzima i tako je dostigao svetsku klasu. Vrhunac njegove karijere u nacionalnom timu bila je titula svetskog prvaka 1974. na Svetskom prvenstvu Nemačkoj.

Usponi i padovi

Kao trener je Berti Fogts od samog početka detaljno planirao i zagovarao ofanzivni fudbal. Važan kamen-temeljac njegove strategije jeste podsticanje mladih talenata. Svoje predstave o fudbalu realizovao je od 1990. i kao trener reprezentacije. Njegov rad je često bio na meti kritika, tada je konstatovao: „Interesantno je da se Berti Fogts uvek koristi u negativnoj konotaciji.“

Ipak, i kao „Berti-selektor“ ostao je borbeni tip, kakav je oduvek i bio. Ta vrlina mu je pomogla u teškim vremenima, kada se pritisak javnosti činio posebno teškim. Godine 1992, dok je bio trener reprezentacije, Nemačka je osvojila drugo mesto na Evropskom prvenstvu u Švedskoj. Ali „samo“ drugo mesto! Fogts je reagovao razočarano: „Drugo mesto u Nemačkoj se ne računa, posebno ako je osvojeno sa trenerom po imenu Berti Fogts“.

Na svetskom prvenstvu u SAD 1994. Nemačka je kao jedan od favorita došla samo do četvrtfinala. Posle neočekivanog ispadanja nakon meča protiv Bugarske, trener je ozbiljno pomišljao na ostavku. Međutim, ostao je izjavivši: „Mi se danas nalazimo u svetu krupnih novinskih naslova. Svako zna da je bilo niskih udaraca. Ali čovek mora da živi sa natpisima i ja to činim.“

Njegova jaka ličnost i njegova želja za pobeđivanjem, isplatile su se dve godine kasnije, na Evropskom prvenstvu u Engleskoj 1996. Na stadionu Vembli, Češka je pobeđena, a Nemačka je prvak Evrope. I dok su igrači još slavili, trener je otišao do tribine s nemačkim navijačima i poklonio se pred hiljadama gledalaca koji su slavili. To je bio trenutak Hans-Huberta Fogtsa: „Posle Svetskog prvenstva 1994. nije bilo jednostavno ni za nemačku reprezentaciju ni za trenera. Tim gestom prosto sam hteo da pokažem da mi pripadamo jedni drugima i da sam ponosan što smo osvojili ovu titulu za naše navijače.“

Fudbalsko lutanje koje traje i danas

Titula prvaka Evrope nije bila njegova jedina zasluga za nemački fudbal, ali samo taj jedan jedini put njegov rad je u široj javnosti bio veličan. Ipak, posle ispadanja Nemačke u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj, imidž „Bertija-selektora“ ponovo je izgubio na sjaju. U septembru 1998. podneo je ostavku.

Usledio je intermeco koji provodi kao glavni trener Bajera iz Leverkuzena, a 2001. za Bertija Fogtsa započelo je vreme fudbalskog lutanja po svetu. Trenirao je nacionalne reprezentacije Kuvajta, Škotske i Nigerije, a trenutno radi kao selektor Azerbejdžana. Ali nebitno gde radi nekadašnji „terijer“, on to čini srcem i dušom. Čak i sada sa 65 godina, Hans-Huberta Fogtsa još ne napušta borbeni duh.

Autori: Kejl Kops / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković