1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nema straha od manipulacije izbora

U Nemačkoj postoje stroga pravila o organizaciji i održavanju izbora. Time se sprečavaju manipulacije. Čarobna reč je - transparentnost.

"Izborni proces u Nemačkoj je transparentan u svakoj svojoj fazi", kaže Klaus Peč iz Saveznog izbornog ureda. On je odgovoran za organizaciju i proticanje svih saveznih izbora. U razgovoru za DW objašnjava da se na svakom biralištu nalazi osam ili devet pomagača, pa je zato moguće reagovati na sve situacije. U nedelju 22. septembra u akciji je njih 630.000. U Nemačkoj pomagač na izborima može biti svaka osoba starija od 18 godina. Oni se obično dobrovoljno javljaju, ali mogu dobiti pozive i od njihovih opština. Taj poziv mogu da odbiju samo uz navođenje nekog dobrog razloga.

Pre nego što su se birališta otvorila, pomagači su proverili da li su izborne kutije, u koje se ubacuju listići, stvarno prazne. A za vreme izbora kontrolišu lične isprave birača i njihovo pravo da učestvuju na izborima.

Od birališta do savezne izborne komisije

Klaus Pötzsch ist Pressesprecher des Bundeswahlleiters und des Statistischen Bundesamtes Foto: Destatis

Klaus Peč

Oni se takođe brinu za to da na biralištima niko ne pokuša da utiče na birače. Sami pomagači mogu biti članovi neke stranke, štaviše, na svakom biralištu čak i moraju da budu angažovani pomagači iz stranaka koje se kandiduju u toj izbornoj jedinici. Time se garantuje održavanje slobodnih izbora, budući da pomagači paze jedni na druge.

Tačno u 18 sati pomagači zatvaraju birališta i počinju da prebrojavaju glasove. "Rezultati se s birališta saopštavaju opštinskoj upravi, koja ih potom dojavljuje okružnoj izbornoj komisiji", objašnjava Klaus Peč. Ona potom rezultate prenosi pokrajinskoj komisiji, koja informiše saveznu komisiju.

Slaba tačka: glasovi koji stižu poštom

#30909251 - Briefwahl © VRD - Fotolia.com

Mnogi biraju putem pisma

Transparentnošću i kontrolnim mehanizmima trebalo bi da budu sprečene izborne prevare u Nemačkoj. Po pravilu se u tome i uspeva, ali stopostotne garancije ipak nema. Problematično može biti glasanje putem pisma koje je u Nemačkoj sve popularnije. U gradovima tu mogućnost učestvovanja na izborima slanjem glasačkog listića poštom koristi 30 odsto birača. Ti se glasovi teoretski mogu lako manipulisati, a nije zagarantovana ni tajnost izbora. Tako je na primer moguće da u staračkom domu negovatelj popuni glasački listić za bolesnog stanovnika ili da suprug glasa umesto supruge. Godine 2002. došlo je do manipulacija na komunalnim izborima u Dahauu, otkriveno je 400 lažnih listića. Prevara je izašla na videlo jer su svi listići bili popunjeni istom hemijskom olovkom!

U Nemačkoj se 2005. godine koristio izborni kompjuter. No, odlukom iz 2009. Savezni ustavni sud je njegovo korišćenje proglasio protivustavnim. Kao razlog je navedeno da izborni proces mora biti javan. Isto važi i za prebrojavanje glasova. "Propisano je da se svaki pojedini listić glasno pročita i javno zabeleži. Transparentnost je čarobna reč", kaže Klaus Peč. Javno u tom smislu znači da svako može da prisustvuje prebojavanju glasova. A ako se nakon izbora pojavi sumnja da su izbori manipulisani, mora se omogućiti ponovno prebrojavanje glasova. Sve to, smatrao je Savezni ustavni sud, kod primene izbornih kompjutera nije bilo moguće.

Autorke: Ana Peters / Andrea Jung-Grim

Odg. urednica: Ivana Ivanović