1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nema novca, nema dogovora!

Ukoliko se ne postigne konsenzus o finansiranju projekata u oblasti ekologije, neće biti ni dogovora na međunarodnoj konferenciji o klimi koja se u decembru održava u Kopenhagenu.

default

Članice EU su se obavezale na smanjivanje emsije ugljendioksida za 30 odsto do 2020. gdoine.

Nemački sekretar za zaštitu životne sredine Matijas Mahnig je bio sasvim jasan. U razgovorima sa kolegama iz drugih zemalja EU on istakao:

"Svaka cifra koju bismo sada iznosili bila bi pogrešna. Još uvek je rano govoriti o iznosu o kojem bi se pregovaralo. Smatram da nam je potreban finansijski mehanizam. Trebalo bi da znamo koje bi nam sume bile na raspolaganju, kako bismo u pregovorima mogli da odredimo koliki će biti evropski doprinos u svemu tome."

Evropska komisija očekuje da svojim doprinosima sve zemlje sveta obezbede budžet od 200 milijardi evra na godišnjem nivou. Tim novcem bi se finansirali projekti koji bi omogućili smanjivanje emisije štetnih gasova, poput ugljendioksida, ne samo u industrijski razvijenim državama.

Neophodno definisati ciljeve

U tom finansiranju će Evropa morati poprilično da učestvuje i upravo je to sporno - ko i koliko novca treba da izdvoji. U Evropskoj uniji preovladava stav da bi najpre trebalo definisati ciljeve, a onda razmotriti moguću finansijsku konstrukciju. Poljska je po svemu sudeći trenutno najglasnija u insistiranju na transparentnosti finansiranja tih projekata.

Za definisanje zajedničke pozicije preostalo je malo vremena. Ministar ekologije zemlje koja trenutno predsedava EU, Andreas Karlgren podseća da su se sve članice EU obavezale na smanjivanje emisije ugljendioksida za 30 odsto do 2020. godine.

"Mi smo se svi vrlo jasno opredelili za put kojim će EU dalje ići, a to je smanjivanje emisije CO2 za 30 odsto."

Potvrditi dogovoreno

Ministar Karlgren time i učesnicima velike međunarodne konferencije o klimi u Kopenhagenu, poručuje "potvrdite već definisani cilj" - 30 odsto do 2020. godine. Međutim, lideri i šefovi država članica EU su bliže dogovoru o smanjivanju emisije štetnih gasova od 20 odsto. Doduše, EU je spremna da, ukoliko se i ostale države ozbiljno priključe ostvarivanju zadatog cilja, već "ugovorenih" 20 preinači u 30 odsto.

Neophodna saglasnost svih

BdT Eisbär Klimawandel bedroht Arktis-Bewohner

Nova politika zaštite životne sredine ne bi smela da ugrozi industriju u Evropi.

U diplomatskim krugovima se može čuti kako bi takva odluka bila moguća tek pošto se o tome saglase sve članice EU. Da bi se to i dogodilo potrebno je obezbediti uslove koji će sprečiti da "nova politika o dozvoljenoj emisiji štetnih gasova" ne ugrozi evropsku industriju.

U Kopenhagenu bi šefovi i lideri vlada i zemalja sveta trebalo da definišu zajedničku politiku u zaštiti klime. Očekivanja su velika, budući je među ciljevima o kojima se prethodnim meseci govorilo i onaj čije bi eventualno ostvarivanje dovelo do smanjivanja globalnog zagrevanja planete za dva odsto.

Autor: Kristof Prosi / Jakov Leon

Odg. urednica: Željka Bašić

  • Datum 26.07.2009
  • Ključne reči novac
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IxYQ
  • Datum 26.07.2009
  • Ključne reči novac
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IxYQ