Nema načina da se utiče na Pjongjang

Mada iznenađene nuklearnim testom koji je Severna Koreja sprovela 6. januara, vlade širom sveta su brzo osudile najnoviji čin prkosa režima Kim Džong Una: iz Vašingtona, Pekinga, Tokija i Seula, kao i iz sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku, reakcije su bile jednoglasne. Pjongjang je prekršio sankcije UN uvedene posle prethodnih nuklearnih i raketnih proba, a bezobzirno ponašanje režima je pretnja regionalnoj, pa čak i globalnoj bezbednosti, izjavili su portparoli vlada.

Ali, uprkos jakim rečima i očekivanom pooštrenju međunarodnih sankcija koje su već najteže na svetu, međunarodna zajednica je u velikoj meri nemoćna da Kima i njegove sledbenike natera da poštuju pravila globalnog društva.

Jedina nada je Kina

Na pitanje šta ostatak sveta može da uradi kako bi primorao Pjongjang da barem bude umereniji, Jun Okumura odgovara kratko: „Skoro ništa.“ Okumura, gostujući profesor na tokijskom Institutu Meiđi za globalne poslove, kaže da je Kina jedina nada ostatku sveta za vršenje bilo kakvog pritiska na režim u Severnoj Koreji. Ali, činjenica je da Pjongjang ovog puta ni Kinu nije obavestio o predstojećoj nuklearnoj probi. To pokazuje da su veze već olabavljene. „Takođe, iz sopstvenih razloga, Peking neće učiniti ništa što bi moglo da destabilizuje režim“, kaže Okumura. Peking je zabrinut da bi kolaps režima doveo do humanitarne krize neviđenih razmera i možda do građanskog rata između onih koji bi se borili da preuzmu kontrolu nad zemljom. „I Severna Koreja zna da Peking ne želi taj scenario“, rekao je Okumura.

Nekoliko sati nakon testa, Peking je saopštio da je pozvao ambasadora Severne Koreje kako bi mu uložio oštar protest. „Severna Koreja bi trebalo da prestane sa bilo kakvim akcijama koje bi mogle da pogoršaju situaciju na Korejskom poluostrvu“, rekla je novinarima Hua Čuning, portparolka Ministarstva inostranih poslova u Pekingu. Ona je dodala da bi Severna Koreja trebalo da se posveti povratku pregovorima šest nacija za oslobađanje Korejskog poluostrva od nuklearnog oružja. Predstavnici Pjongjanga su napustili poslednju rundu razgovora 2009. godine, a vlada je saopštila da nastavlja sa svojim nuklearnim programom kako bi se zaštitila od SAD i drugih neprijatelja.

Marginalizovani Pjongjang

Stefen Nagi, profesor na katedri za politiku i međunarodne odnose na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju, kaže da su se odnosi između Pjongjanga i ostatka sveta izgleda zaglavili u „ciklusu akcije i reakcije“, koji je verovatno dobro služio režimu u prošlosti. „Rukovodstvo Severne Koreje smatra da je politički i ekonomski marginalizovano u poslednjih nekoliko meseci i veruje da može da skrene pažnju sveta praveći spektakl“, kaže Nagi za DW. „Oni su pratili kako Japan i Južna Koreja napreduju u bilateralnim pitanjima. Zvaničnici iz SAD, Južne Koreje i Japana bi trebalo da se sastanu u Seulu sledeće nedelje kako bi razgovarali o zajedničkim problemima bezbednosti. Peking je zauzet stvaranjem tešnjih veza sa Seulom i nedavno je javno kritikovao Pjongjang zbog njegove politike.“

Nagi kaže da se u Pjongjangu ponašaju kao „nadurena deca“, žele da podsete da su još uvek neko i nešto, da imaju nuklearno oružje koje se ne može jednostavno ignorisati. „Sankcije zaista ne mogu da se mnogo pojačaju i mada bi Kina možda mogla da izvrši dodatni pritisak, ipak nije bila u mogućnosti da interveniše prilikom ovog poslednjeg testa ili ranijih političkih događaja u Pjongjangu, kao što je egzekucija Kimovog ujaka“, dodaje Nagi.

Profesor Okumura ukazuje na još jednu nevolju: s obzirom da nema načina da se utiče na Severnu Koreju, druge zemlje u regionu mogle da odluče da im je takođe potrebno moćnije oružje. „Ako je Severna Koreja u stanju da ima održiv nuklearni arsenal, onda to može promeniti ponašanje naroda u istočnoj Aziji“, rekao je on. „Opcija nuklearnog oružja bi mogla da postane legitiman deo nacionalnog dijaloga u Japanu, Tajvanu i Južnoj Koreji. Posledice toga bi svakako bile ozbiljne.“