1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nema izbeglica na granici Rusije i Ukrajine

Ruski mediji već danima izveštavaju o antiruskim ekstremistima u Kijevu i desetinama hiljada izbeglica koji navodno prelaze iz Ukrajine u Rusiju. Kako situaciju vide ljudi na terenu?

Anton živi u Harkovu, na istoku Ukrajine. Zbog posla često putuje u ruski grad Belgorod, udaljen oko 80 kilometara od Harkova. Do granice mu autom treba tridesetak minuta, a u Rusiju ulazi bez vize – građanima Ukrajine je dovoljan pasoš. Ovog oblačnog martovskog dana, čeka ga još jedan takav put.

„Moja žena i ja imamo račun u ruskoj banci“, kaže taj 40-godišnjak koji radi kao samostalni stručnjak za informacione tehnologije. Pored toga, posete Rusiji su dobra prilika da se uštedi novac za benzin, naglašava taj Ukrajinac – litar „supera“ u Belgorodu košta oko 60 centi, a u Harkovu gotovo čitav evro.

Uprkos tome, Anton od nedavno izbegava da putuje ka granici. On smatra da je Rusija objavila rat Kijevu: „Rusi su otkačili“, kaže on i moli nas da ne objavimo njegovo puno ime ni fotografiju. Anton kaže da je Belgorod, kada su Rusi nedavno izvodili velike manevre u blizini granice, bio pun vojske.

„Kako da pucamo?“

Nakon pola sata vožnje, stižemo do cilja: granični prelaz Šuravljovka. Ljudi iz tog regiona prelaze granicu po ubrzanom postupku i kolona se sastoji od samo nekoliko automobila. Nema ni traga od desetina hiljada izbeglica o kojima izveštava ruska televizija. Ulica je gotovo prazna.

Nema kolona na putevima prema Harkovu

Nema kolona na putevima prema Harkovu

Načelnik graničnog prelaza na ukrajinskoj strani, major od oko tridesetak godina, na te tvrdnje samo se osmehuje: „Ne, ovde nema navale izbeglica“, kaže on. Po njegovim rečima, stanje je uobičajeno, na vidiku nema ruske vojske, a ni na ukrajinskoj strani nema tenkova niti vojnih vozila.

Situacija je slična i na velikom graničnom prelazu Hoptivka (naslovna fotografija( udaljenom samo nekoliko kilometara. Iako je u pitanju jedna od glavnih saobraćajnica između Rusije i Ukrajine, kolovoz je gotovo prazan, i samo psi pretrčavaju s jedne na drugu stranu.

Na pomen rata, ukrajinski carinici u plavim uniformama odmahuju glavom. „Bilo bi besmisleno ovde voditi rat“, kaže jedan krupan čovek. „Na obe strane granice žive ljudi iz istih porodica. Kako da pucamo jedni na druge?“

Demonstranti su plaćeni

Na autobuskoj stanici stoji mladi par, oboje oko 25 godina. Njih dvoje su Rusi iz Kurska i upravo su prešli granicu. Sada čekaju autobus za Harkov. „Neće biti rata između Rusije i Ukrajine“, kaže mlada žena i dodaje da Rusi nisu okupatori, već „pomažu ruskom stanovništvu“, na Krimu.

Šta ta Ruskinja misli o promenama u Ukrajini? „Ljudi u Kijevu nisu demonstrirali tek tako, bili su plaćeni“, kaže ona. Demonstrantima su „zamešali drogu u hranu“ da bi pokrenuli nasilje protiv policije, naglašava ta prijatna žena uz blagi osmeh. „Neverovatno kako je ruska televizija isprala ljudima mozak svojom propagandom“, komentariše Anton, koji je i sam bio na Majdanu.

Dmitri Oreškin: Rusi aplaudiraju Putinu jer je „pokazao snagu ruske duše“. Državna televizija stalno izveštava u tom stilu.

Dmitri Oreškin: Rusi aplaudiraju Putinu jer je „pokazao snagu ruske duše“. Državna televizija stalno izveštava u tom stilu.

Javno mnjenje podržava Putina

I dok je situacija na terenu uglavnom mirna, Vašington, Brisel i Moskva razmenjuju teške reči: Evropljani se plaše novog Hladnog rata, bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton povezuje Vladimira Putina sa Hitlerom, dok analitičari bliski Kremlju istovremeno upoređuju promenu režima u Kijevu sa dolaskom nacista na vlast u Nemačkoj. Zvanična Moskva insistira na tome da želi samo da reši krizu, i poriče neprijateljske namere prema Ukrajini.

Politikolog i jedan od savetnika u Kremlju Sergej Markov tvrdi da je vlada u Kijevu „puna ekstremista“ i da valja pod hitno održati izbore. Ukoliko se to ne desi, oni će prigrabiti još više moći i rat će postati neizbežan, tvrdi taj analitičar u svom tekstu u „Moskau tajmsu“

Građani sa kojima je Dojče vele razgovarao u samoj Rusiji uglavnom podržavaju stav Kremlja – oni smatraju da ekstremisti imaju preveliki uticaj u novoj vladi u Kijevu i da je upotreba vojske zbog toga primerena: „Mi smatramo da Rusija dobro brani svoje građane. U principu, napada na Ukrajinu nije ni bilo“, kaže jedan mladić u centru Moskve. „Na Krimu živi mnogo Rusa i zbog toga je to naša teritorija“, dodaje jedna mlada studentkinja. „Učenje ruskog tamo više nije propisano zakonom i to je strašno.“ Pojedini ispitanici idu i dalje: „Ceo taj pokret na Majdanu izmislio je Zapad, da bi se primakao Rusiji i potisnuo je.“

Većina građana Rusije podržava Putina

Većina građana Rusije podržava Putina

Malobrojni kritičari Kremlja

Samo jedan od naših sagovornika, čovek u srednjim godinama, smatra da je Putinova odluka pogrešna: „Ukrajina je prijateljska zemlja. Uostalom, rat nije rešenje. Treba pregovarati, to donosi mnogo više koristi.“ Nasuprot tome, većina ispitanika smatra da u slučaju da Ukrajina okrene leđa Rusiji i krene ka Evropskoj uniji, Moskva treba da reaguje oštro.

Dmitri Oreškin, politikolog koji kritikuje Kremlj, objašnjava taj stav za Dojče vele: „Rusi aplaudiraju Putinu jer je pokazao snagu ruske duše. Pokazao je Zapadu gde su granice.“ Po njegovim rečima, državna televizija stalno izveštava u tom stilu.

Zapad je već zaveo prve sankcije prema Rusiji. Aleksej Mukin, još jedan politikolog koji podržava stav Kremlja, ne brine se puno zbog toga: „Izolacija Rusije nije moguća jer je Rusija postala važan faktor u međunarodnoj politici, bez koje svetska privreda ne izlazi iz svoje krize. Kada se to uzme u obzir, moramo da sarađujemo“.

Autori: R. Gončarenko / K. Kaminski / D. Janjević
Odgovorni urednik: I. Đerković