1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

"Nema dobrih opcija"

Američki i ruski predsednik večeras će u dubokoj provinciji Sjedinjenih Država početi dvodnevne razgovore, pored ostalog, i o Kosovu.

Tvrd stav o Kosovu uoči sastanka sa Džordžom V. Bušom: Predsednik Rusije Vladimir V. Putin

Tvrd stav o Kosovu uoči sastanka sa Džordžom V. Bušom: Predsednik Rusije Vladimir V. Putin

Iz Vašingtona i Moskve stižu najave da na samitu u Kenebankportu o pitanju kosovskog statusa napredak ne treba očekivati. Novo je jedino što se čini da je diplomatsku inicijativu preuzeo Vladimir Putin. Nakon što je Džordž Buš u Albaniji saopštio da Priština treba da dobije nezavisnost, šef Kremlja je zatražio da se produže pregovori i to bez uslovljavanja. Ruski stručnjaci za Balkan i transatlantske odnose ovih dana objašnjavaju zašto je Putin tako odlučno protiv priznanja državne samostalnosti onoga što je zvanično još uvek pokrajina Srbije.

Osnovna bojazan Rusije jeste da će davanje nezavisnosti Kosovu u regionima bivšeg Sovijetskog Saveza, ali i šire izazvati, talas zahteva za sličnim tretmanom. Moskva, takođe, strahuje da će time biti podstaknuti ultranacionalisti u Rusiji koji sanjaju o ujedinjenju sa maticom onih teritorija u susedstvu na kojima žive ruske manjine. Kremlj se žali da Zapad ove njegove bojazni ne uzima ozbiljno.

«Još od kako su Hitler i zapadni saveznici u Minhenu 1938. dogovorili rasparčavanje Češkoslovačke nije se desilo da jedna suverena država bude isključena iz međunarodnog prava a Zapad predlaže da se upravo to učini sa Srbijom», objašnjava šefica evropskih studija zvaničnog moskovskog Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose, Nadežda Arbatova, i nastavlja: «Rusija poziva Zapada da stane i razmisli o međunarodno-pravnom presedanu koji ovime stvaraju. Nezavisnost Kosova možda će donekle jednostavnijim učiniti život Evropljanima ali time svima nama ostalima otvaraju Pandorinu kutiju.»

Prošle sedmice, grupa separatističkih nastrojenih post-sovijetskih samoproklamovanih država – Južna Osetija, Abhazija, Transdnjestrija i Nagorno-Karabah – potpisale su zajendičku deklaraciju kojoom pozivaju međunarodnu zajednicu da prizna volju njihvoih naroda za nezavisnošću.

Stručnjaci kažu da Rusija, iako je podržavala stvaranje tih buntovničkih teritorija, zapravo želi da se na njima održi status-kvo jer je zabrinuta da bi to moglo da podstakne separatiste u ruskoj oblasti Čečenija. Ako bude onakva kakva je sada planirana, upozoravaju eksperti, odluka o Kosovu promenila bi ravnotežu svetskog poretka u korist podrške buntovničkim manjinama.

Osim toga, analitičari podsećaju da se Kremlj protivio i ratu koji je NATO vodio protiv Srbije pre osam godina. «Ruska podrška Srbiji uglavnom se bazira na simbolizmu. Rusi mogu godinama da ne misle uopšte o Srbiji ali ako Sjedinjene Države napadnu zemlju koja je Rusiji tako slična Rusi odmah to vide kao nešto što bi moglo i njima da se dogodi.», ukazuje Maša Lipman, istraživač na Karnegijevom Centru u Moskvi.

Ruski posmatrači su uvereni da bi bolje rešenje za Kosovo bilo da ostane u okvorima Srbije i da se na čitavoj toj teritoriji radi na pomirenju Srba i Albanaca. «Ne verujem da je Kremlj spreman da prihvati situaciju u kojoj bi nezavisnost Kosova izazvala presedan za bivši SSSR. To bi dovelo do katastrofalne lančane reakcije», ponavlja i Maša Lipman i dodaje: «S druge strane, u Rusiji jača atmosfera nepokornosti i osećanje da Zapad nikada ne obraća pažnju na naše probleme. To bi moglo da dovede do prevelikog političkog pritiska na samog Putina. Sve u svemu, nema dobrih opcija.»

Direktor Heritidž fondacije u Moskvi, Jevgenij Volk, još podseća da Rusija ima strateški interes da podrži Srbiju: «Njen interes je da zadrži svoje pozicije na Balkanu. Rusija tradicionalno najviše polaže na Srbiju kao na svog poslednjeg saveznika u regionu. Ukoliko bi Rusija priznala nezavisnost Kosova izazvala bi duboko razočaranje. Srbija bi promptno krenula putem koji su izabrale i druge bivše jugoslovenske države – u NATO i Evropsku uniju. A Rusija to želi da spreči svim sredstvima.»

Volk je stoga uveren da će Moskva, ako bude neophodno, zaista uložiti veto u Savetu bezbendosti na rezoluciju kojom bi Ujedinjene nacije Kosovu omogućile nezavisnost. «Rusija je o tom pitanju zauzela beskompromisan stav. Spremna je na sve, uključujući i blokiranje rezolucije.», tvrdi on.

Kosovo bi moglo i samostalno da proglasi državnu samostalnost, bez formalne odluke u Njujorku. Onda bi na Americi i Evropskoj uniji bilo da jednostrano priznaju novu državu. Artjom Ulunjan, ekspert sa Institutra za opštu istoriju Ruske akademije nauka, naglašava: «To bi izazvalo ozbiljan problem u rusko-evropskim odnosima. Kao odgovor na to Rusija bi mogla da preduzem određene korake na bivšim sovijetskim teritorijama gde su nepriznate vlade proglasile samostalne države.»

Ulunjan, međutim, potvrđuje da će rešenje verovatnomorati da bud enađeno u narednih pola godine: «Prvo, činjenica da je ovo pitanje pokrenuto na smaitu Grupe osam i da je bilo tema Bušove turneje po Balkanu pokazuje da Vašington mora da ga reši do kraja godine i to iz razloga nacionalne bezbendosti. Drugo, ovo pitanje utiče na konsolidaciju snaga u Evropi. Dok ne bude rešeno, neće moći da budu sprovedeni projekti koji se odnose na migracije i trgovinu.», zaključuje ovaj moskovski spoljnopolitički analitičar.
  • Datum 01.07.2007
  • Autor Priredio Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAua
  • Datum 01.07.2007
  • Autor Priredio Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAua