1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nema alternative nuklearnoj energiji!

Četvrt veka posle Černobila, istočna Evropa još uvek je privržena nuklearnoj energiji. Antinuklearni pokret skoro da ne postoji. Ipak, stručnjaci smatraju da je “zelena” energija održiva alternativa.

default

Pogled na kapelu i reaktore nuklearke u Volgodonsku

„Bez panike, stvarno nije toliko strašno!“
To je rečenica koju vodeći političari u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini ponavljaju od početka katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušimi u Japanu. Fukušimu nisu videli kao drugi Černobilj, ali ni kao razlog da se razmotri okončanje korišćenja nuklearne energije. U očima predsednika Rusije, Dmitrija Medvedeva, na primer, nuklearna energija je „apsolutno bezbedna“.
Štaviše, Kremlj planira da udvostruči broj nuklearki u Rusiji do 2020. Trenutno ima deset postrojenja. Čak je bilo i planova da se izgradi atomska elektrana u Tihom okeanu. Ipak, posle snažnog zemljotresa i cunamija, analitičari kažu da se ta ideja još jednom razmatra, a moguće je i da se odustane od projekta.
Nove atomske elektrane
Belorusija i Ukrajina žele takođe da nastave s korišćenjem atomske energije. Ukrajina ima četiri nuklearne elektrane, a planirano je da jedna ruska firma izgradi još dva reaktora u jednoj od njih. Ruska državna energetska kompanija Rosatom počeće izgradnju prve atomske elektrane u Belorusiji na jesen. Beloruski zvaničnici potpisali su ugovor 15. marta, samo nekoliko dana posle nuklearne katastrofe u Japanu.
Tobijas Minhmajer, stručnjak za nuklearnu energiju pri Grinpisu u Berlinu, smatra da je, što se tiče bezbednosti, mnogo manja razlika između nuklearnih elektrana na Zapadu i u Rusiji, nego što se to inače misli. Prema Minhmajeru, većina atomskih postrojenja u istočnoj Evropi nije ništa manje bezbedna od onih na Zapadu. Ipak 11 ruskih reaktora, istog tipa kao onih koji su bili deo katastrofe u Černobilju, predstavljaju izuzetak. Te reaktore Minhmajer smatra „posebno opasnim“.
Nepostojeći antinuklearni pokret
U Rusiji, Belorusiji i Ukrajini nema jake političke partije sa ekološkom platformom. Ni Černobilj pre 25 godina ni skorašnji događaji u Japanu nisu podstakli stvaranje jačih antinuklearnih pokreta.
25 Jahre Tschernobyl Flash-Galerie

Katastrofa u Černobilju odigrala se pre 25 godina. Na slivi je grad Pripjat u kojem su živeli zaposleni u elektrani, a koji je sada grad duhova.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je opala podrška korišćenju nuklearne energije u Rusiji sa 74 na 54 odsto tokom protekle godine. Ipak, većina Rusa jeste za korišćenje atomske energije. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je slična situacija u u Belorusiji i Ukrajini.
Volodimir Omelčenko, energetski stručnjak u Kijevu, kaže da razloge za to treba tražiti u ekonomskim problemima. „Ljudi ovde imaju drugih problema. Više od polovine populacije se praktično bori za preživljavanje.“
Brzi kraj?
Ruski i ukrajinski političari uporno tvrde da nema alternative nuklearnoj energiji. Minhmajer nije saglasan sa tim i kaže da bi Moskva mogla relativno brzo da isključi nuklearne elektrane, jer one pokrivaju samo 17 odsto od ukupne proizvodnje električne energije u zemlji. One bi mogle biti zamenjene elektranama sa obnovljivim izvorima energije ili gasom.
Situacija u Ukrajini je sasvim drugačija. Četiri atomske elektrane proizvode 48 odsto energije. Istovremeno zemlja izvozi ono što ne potroši. Ipak Minhmajer smatra da bi i ona mogla da ukine atomska postrojenja ako bi za to postojala politička volja.
Rasipanje energije
Veliki problem u tim zemljama jeste i potrošnja energije. Rusija, Belorusija i Ukrajina su najveća uvreda za svet kada je reč o traćenju energije, kaže Minhmajer. Sve dok se to ne promeni, biće teško realizovati korake ka ukidanju nuklearnih elektrana.
Autori: R. Gončarenko / I. Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević