1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačkoj su hitno potrebni stručnjaci

Pre skoro dve decenije evropske agencije za zapošljavanje i Evropska komisija su se udružile da spoje one koji traže posao i one kojima je radna snaga hitno potrebna, i to širom Evrope. I Nemačkoj su potrebni stručnjaci.

default

Slobodna radna mesta, a stručnjaka nema

Od kako je počela dužnička kriza, pre svega visoko kvalifikovani Španci, Portugalci i Grci traže posao. S druge strane Nemačkoj su hitno potrebni stručnjaci, pre svega informatičari i inženjeri, ali i negovatelji ili lekari.

U saveznoj Agenciji za zapošljavanje, u odeljenju za strane radnike, imaju podatke da je 17.000 Španaca u principu spremno da radi u Nemačkoj. Postoji posebna banka podatka u kojoj su ti potencijalni radnici zavedeni.

Hilmar Šnajder, direktor za politiku tržišta rada na Institutu za rad kaže da je reakcija u Nemačkoj uvek ista, kada se govori o stranim radnicima. Ljudi se plaše da će im stranci ugroziti radna mesta. „Svaki strani radnik, pogotovu stručnjak donosi sa sobom svoje radno mesto. On ga nikome ne oduzima, već suprotno, tako nastaju nova radna mesta. To su sasvim banalne ekonomske okolnosti koje ljudi tek treba da shvate i prihvate. A sve dok to ne bude prihvaćeno, neće se promeniti ni naš uobičajen i stav prema stranim radnicima.“

U narednih 30 godina biće potrebno preko 300.000 radnika

Qualifizierung Zuwanderung Deutschland Arbeitsmarkt

Tih 17.000 prijavljenih Španaca je premalo, a ne premnogo. Jer na kraju bi ih samo 1.500 došlo u Nemačku. Šnajder kaže da će Nemačkoj u narednih 30 godina nedostajati 300.000 do 500.000 radnika – godišnje!

„Postoji velika opasnost, u suštini to je već naša stvarnost - da mi zaista nemamo dovoljno radne snage“, kaže Šnajder.

Beate Rabe iz Zavoda za zapošljavanje stranih radnika računa da će kriza na jugu Evrope ići u prilog Nemačkoj. I ona smatra da je Nemačka na duže staze, suočena sa velikim problemom: „Potrebe za stručnjacima u evropskim državama su slične. Na primer, već sada svi traže radnike u zdravstvu, u oblasti tehnike… svi traže inženjere. A to znači da te vrste stručnjaka mogu da nađu posao i u svojoj zemlji.“

Niko ne želi da se bavi stranim radnicima

Šnajder je prestao da se nada da će političari rešiti ovaj problem. Ko još hoće da se bavi stranim radnicima kada zna da će tako izgubiti izbore. A širom sveta se već raščulo da strani radnici u Nemačkoj baš i nisu tako dobrodošli. Osim toga nemački se malo uči kao strani jezik. I dok na primer skandinavske zemlje i Velika Britanija stranim radnicima pomažu u nalaženju stana i obezbeđuju mesto za decu u vrtiću – stranac koji dođe u Nemačku mora sve da radi sam. Rabe smatra da će nemačke firme ubuduće promeniti svoj stav:

„Kada bude manje onih koji se prijavljuju za radno mesto, onda će firme pokušavati da se predstave atraktivnijim od konkurencije. Naročito kada se radi o povoljnostima za porodicu stručnjaka koji su im potrebni“.

Hilmar Šnajder nije optimista. On kaže, da će firme, ako im potraga za stručnjacima u Nemačkoj bude previše naporna, jednostavno otići tamo gde ima dovoljno kvalifikovane radne snage.

Autori: Juta Vaserab, Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon