1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačkoj hitno potrebna strana radna snaga

Nemačka što pre mora da se oprosti od ideje da joj nije potrebna stručna radna snaga iz inostranstva - to je glavna poruka stručnjaka iz komisije „Stručna radna snaga i imigracija“.

Bernard Lorenc, Peter Štruk i Armin Lapet prilikom predstavljanja završnog izveštaja

Bernard Lorenc, Peter Štruk i Armin Lapet prilikom predstavljanja završnog izveštaja

Nemačkoj privredi, kao i društvu uopšte, već sada je potrebna pomoć stručne radne snage iz inostranstva. Već sada mnoga preduzeća osećaju manjak radne snage, a sudeći po činjenici da nemačko društvo postaje sve starije, ta tendencija bi u budućnosti trebala još više da se poveća.

Kako bi takav razvoj situacije na vreme promenio svoj smer, u aprilu ove godine osnovana je komisija „Stručna radna snaga i imigracija“. Komisija se sastoji od niza stručnjaka i političara iz gotovo svih nemačkih stranaka, kao i vanstranačkih stručnjaka. Na njenom čelu se nalaze Peter Štruk (SPD) i Armin Lapet (CDU).

Sada su stručnjaci te Komisije javnosti predstavili svoj završni izveštaj. Njegova suština može se svesti na nekoliko reči: „Nemačkoj je potrebna dobro promišljena i kontrolisana politika useljavanja stručne rade snage.“

„Moramo da privučemo najpametnije glave sveta“

Kako bi privukla novu stranu radnu snagu, Nemačka mora da promeni neke zakone

Kako bi privukla novu stranu radnu snagu, Nemačka mora da promeni neke zakone

Ukoliko se ništa ne promeni, prema navodima Petera Štruka i Armina Lašeta, broj zaposlenih u Nemačkoj bi do 2025. godine mogao da se smanji za 6,7 miliona osoba. Rešenje tog problema Komisija vidi u boljoj ponudi obrazovanja i u mogućnostima obrazovanja za nezaposlene, u povećanju zapošljavanja žena i starije radne snage, ali i u većem prilivu visokokvalifikovanih radnika iz inostranstva. Naime, s obzirom na demografske promene (odnosno, nizak natalitet), Nemačka manjak na tržištu rada uskoro više neće moći da pokriva isključivo sopstvenom radnom snagom.

„Zato ćemo s našim predlozima poboljšanja trenutne situacije kao i uslova vezanih za uvoz radnika iz inostranstva izaći i pred političke stranke kako bismo zajednički radili na promenama. Isto tako mislim da bi trebalo da se angažuje kako savezna vlada tako i nadležna savezna ministarka rada“, rekao je Peter Štruk.

Njegov kolega, nekadašnji ministar integracije nemačke pokrajine Severne Rajne Vestfalije, Armin Lašet, naglasio je da Nemačka mora više da se potrudi kako bi privukla „najpametnije glave sveta“. „Moramo konačno da se oprostimo od ideje da nam strani radnici nisu potrebni. Isto tako moramo jasno da definišemo kakvi su nam ljudi potrebni i pod kakvim i kojim kriterijumima smo spremni da ih primimo u Nemačku“, rekao je Lašet.

Neonacistička ubistva naškodila celoj zemlji

Armin Lašet

Armin Lašet

Po mišljenju komisije „Potreba za stručnom radnom snagom i imigracija“, potrebne su i izmene u zakonu. Kako je naglasio Lašet, „naš zakon mora jasno da signalizuje da su useljenici dobrodošli i poželjni“. U tom smislu, on predlaže ukidanje birokratskih blokada gde god je to moguće. „Na primer, do sada su, po pravilu, strani radnici uvek bili podvrgnuti raznim ispitivanjima i testovima koji su trajali i do nekoliko nedelja. To mora da se promeni“, rekao je Armin Lašet.

On je dodao da moraju da se promene i kriterijumi za dobijanje radnog mesta kako bi u Nemačku sveukupno godišnje moglo da dođe do 30.000 stranih radnika. Ti kriterijumi bi, prema njegovom mišljenju, morale da budu kvalifikacije u zanimanjima u kojima u Nemačkoj postoji manjak kao i poznavanje nemačkog jezika. „Time bismo ujedno sprečili useljenike koji ovamo dolaze samo zbog našeg sistema socijalne zaštite“, rekao je Lašet.

S druge strane, on je naglasio da su nedavno otkrivena ubistva migranata od strane neonacista nanela veliku štetu nastojanjima da se Nemačka stranim radnicima predstavi kao zemlja otvorenu za strance. „To je zapravo bio udar na celu Nemačku i u našem je interesu da se ti slučajevi što pre razjasne“, rekao je Lašet.

Uskoro „BlueCard“

Ursula fon der Lajen

Ursula fon der Lajen

U radu Komisije učestvovala je i nemačka savezna ministarka rada Ursula fon der Lajen. Ona je takođe naglasila da Nemačka mora konačno da prihvati činjenicu da joj je radna snaga iz inostranstva potrebna. Ministarka je najavila skorašnju sednicu vlade na kojoj će glavna tema biti tzv. „plava karta“ (BlueCard) za strane radnike.

Ursula fon der Lajen istakla je i da je potrebna promena u zakonodavstvu prema kojem su do sada stalnu boravišnu dozvolu dobijali samo oni stranci sa godišnjim primanjima od najmanje 66.000 evra. Ta granica uskoro bi trebalo da bude smanjena na 44.000 evra, odnosno, na 48.000 evra.

Studenti bi trebalo da ostanu

Veliki broj bivših studenata iz Rusije, morali bi ubuduće da ostanu u Nemačkoj

Veliki broj bivših studenata iz Rusije, morali bi ubuduće da ostanu u Nemačkoj

Jedan od isto tako gorućih problema kojem bi uskoro trebalo stati na kraj jeste i gubitak, odnosno, odlazak iz Nemačke onih koji su ovde završili više škole i fakultete. Prema mišljenju stručnjaka, mnogi iz zemlje odlaze jer ovde osećaju da nisu dobrodošli. „Ali, upravo su ti mladi ljudi idealni imigranti; dobro govore jezik, tokom studija su dobro upoznali zemlju, ljude i naše običaje i poznaju situaciju na tržištu rada. Zato je šteta da samo jedna četvrtina mladih po završetku studija ostaje u Nemačkoj“, naglasila je Gunila Finke iz Fondacije za integraciju i migraciju.

Kada se govori o studentima iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, svakako treba spomenuti da se njihov broj u poslednjih deset godina gotovo udvostručio – on trenutno iznosi oko 200.000. Od njih, godišnje, fakultete završava od 15.000 do 20.000 ljudi, a najčešće dolaze iz Kine, Rusije, Ukrajine, Turske i Indije.

Autorke: Sabine Riperger / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković