1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nemačko učešće u tajnom ratu SAD

SAD u Africi pomoću bespilotnih letilica ubijaju lica koja smatraju opasnim teroristima. Dnevnik Zidojče cajtung i ARD saznali su da se letilicama upravlja iz Nemačke, a nemačka vlada kaže da o tome ne zna ništa

Istraživanja magazina „Panorama“ televizije ARD i lista Zidojče cajtung pokazala su da vojska SAD smrtonosnim letovima svojih „zujalica“ upravlja sa dva mesta. Jedno je komanda Afrikoma, glavnog štaba te vojske u Štutgartu, a drugo – Centar za vazduhoplovne operacije američke vojne baze u Ramštajnu. SAD su, kako prenosi Zidojče cajtung, dosad izvele oko deset napada na pripadnike paravojnih formacija organizacije Šabab, koji se bore za uspostavljanje islamske države na Rogu Afrike. Takvi napadi se izvode od 2011. i to ne samo na ciljeve u Somaliji, piše dalje minhenski dnevnik, navodeći da iz centrale u Ramštajnu vazdušni prostor Afrike nadgleda ekipa od 650 ljudi. Oni proučavaju snimke koje su načinile bespilotne letilice ili sateliti i planiraju akcije. List citira jedan „interni papir“ američke avijacije u kome piše da bez specijalne satelitske relejske stanice za bespilotne letilice u Ramštajnu – napadi tih letilica u Africi ne bi mogli da se izvode.“

Američka baza u Ramštajnu

Američka baza u Ramštajnu

Iz dokumenata dostupnih Zidojče cajtungu proizilazi da bi stara stanica trebalo da bude zamenjena novom, za šta je Američki kongres još 2011. odobrio 8,4 miliona evra. Na raspitivanje novinara, američka vojska je saopštila da je odgovornost za sve vojne operacije u Africi načelno u rukama Afrikoma u Štutgartu. „Iz internih konkursa proizilazi da Afrikom traži analitičare za tajnu službu čiji zadatak je da određuje ciljeve za planirane napade bespilotnih letilica. To što je Nemačka očigledno uključena u tajni bespilotni program, za Tila Marauna, stručnjaka za međunarodno pravo iz Gisena, pokreće neka pravna pitanja: ubistvo nekog osumnjičenog uz pomoć naoružane bespilotne letilice van oružanog sukoba bi, ukoliko nemačka vlada za to zna i zbog toga ne protestuje, moglo da predstavlja učešće u deliktu po međunarodnom pravu.“

List dalje navodi da se obratio i nemačkoj vladi te da je ona naglasila da „nema saznanja“ da se napadi bespilotnim letilicama koje izvodi američka vojska planiraju ili izvode iz Nemačke. Vlada, osim toga, i sama dodaje da se iz „perspektive ustavnog prava“ drži načela da „sa teritorije nemačke države ne smeju da se izvode vojne akcije koje se kose sa međunarodnim pravom (…) na šta, doduše, ništa ni ne ukazuje.“ Zidojče cajtung podseća da je prošle srede (29.5.) u napadu američke bespilotne letilice u Pakistanu - prema navodima krugova bliskih tajnim službama - ubijen zamenik šefa pakistanskih Talibana Vali Ur Rehman.

Dnevnik je objavio i tekst pod naslovom „Nemački položaji u jednom tajnom ratu“ u kome između ostalog piše: „Smrt na dugme – to je čovečanstvo videlo u Jemenu, Iraku, Avganistanu i Pakistanu. Moderni rat se odvija u carstvu senki; on je hladan, najčešće precizan (ponekad i ne). O tajnim napadima u Africi se u vestima retko izveštava (…) Vašington ne saopštava nikakve brojke o uspesima, a još manje o ubijenim civilima. Gde god na zemaljskoj kugli američka vojska ili CIA vršili pogubljenja, napad izvodi operator letilice koji najčešće sedi u SAD. Američka avijacija je takve stručnjake stacionirala u vazduhoplovnoj bazi Krič u blizini Las Vegasa. Tajna služba CIA operiše iz podruma centrale u Lengliju ili iz kampa Čepmen u Avganistanu. Operator se služi palicom za upravljanje bespilotnom letilicom – i ispaljuje raketu.”

List dalje piše i o nemačkim bazama iz kojih se izvode takvi napadi, ili preko čijih satelitskih stanica se oni naviguju, ali navodi da “Nemački položaji u tajnom ratu do sada nisu bili tako poznati”. Jedan od njih je najveća američka vojna baza van teritorije SAD koja se nalazi u Ramštajnu. Tamo radi 50.000 vojnika. “Nigde van SAD vojska te zemlje nema veći aerodrom; nigde van SAD nema veće poljske bolnice kao u susednom Regionalnom medicinskom centru Landštul. Ranjenici iz čitavog sveta se tamo dopremaju. Negde se uvek vodi rat…”

“Kada je 2007. komanda Afrikoma stacionirana u Nemačkoj, Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu je svojim američkim kolegama preporučilo da o tome ne govore u velikom stilu, jer bi to inače moglo postati tema udarnih vesti i ‘nepotrebnih javnih diskusija'. Zidojče naposletku objašnjava da bi u slučaju da se neko zbog čitave teme obrati Državnom tužilaštvu, stvar bila relativno jednostavna: ukoliko bi se ispostavilo da je u program ubijanja bespilotnim letilicama uključen neki nemački državljanin, on bi morao da računa sa kaznenim postupkom zbog ubistva. Američki vojnici ne bi morali da strahuju od nemačke istrage.”

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković