1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nemačko - ruski nepoznati Tolstoj

Čuveni Folker Šlendorf izabrao je Hardenberg i Jasnu Poljanu za svoj prvi pozorišni projekat. Sa nemačkim glumačkim ansamblom on režira, i u Nemačkoj i Rusiji, skoro nepoznat Tolstojev komad „Svetlo svetli u tami“.

default

Premijera će biti održana u septembru u Tolstojevoj bašti u Jasnoj Poljani

Dve hiljade kilometara deli zamak Nojhardenberg i mesto Jasna Poljana u Kalinjingradskoj oblasti u Rusiji. Nekadašnje prebivalište aristokrata Hardenbergovih je danas kulturni centar koji finansijski podržava udruženje banaka. Ova dva mesta spaja nemačko ruski kulturni projekat.

“Maša, živimo od posla tuđih ruku, teramo druge da rade za nas. Pravimo decu koja nastavljaju taj ogavni život. I onda dolazi starost i smrt i ja se pitam zašto sam uopšte živeo. Da bi gajio parazite kao što sam ja“?

Autobiografsko delo

Grof Nikolaj Ivanovič Sarintsev - alter ego grofa Lava Nikolajevića Tolstoja, muči moralni problem. Ne može više da ignoriše siromaštvo naroda. Najradije bi siromašnima podelio sve što ima, čime bi upropastio život svoje porodice, a decu i ženu bi gurnuo u egzistencijalnu provaliju. U ovom autobiografskom delu Tolstoj odslikava svoj privatni život koji se 12 godina kasnije završava njegovim bekstvom od kuće ( komad je napisan 1898. godine). Tolstojevo poslednje putovanje se završilo njegovom smrću. Kraj njegovog komada je doduše ostao otvoren: Tolstoj je socijalni kritičar ali nije socijalista. Komunizam smatra smešnim, više ga interesuje moralno pitanje “ Kako da živim u duhu istine“?

Film und Theaterregisseur Volker Schlöndorff

Folker Šlendorf koji je režirao film Limeni doboš, tokom pauze probe novog komada

Upravo aktuelnost Tolstojeve drame ponukala je Šlendorfa da posegne za nezavršenom porodičnom dramom.

“Praizvedba komada bila je 1912. godine, pre Prvog svetskog rata i revolucije. To mora da je bilo posebno uzbudljivo jer su se ljudi zbog nepravde i neravnopravnosti pitali kako svet uopšte treba dalje da napreduje. Ljudi su 100 godina verovali da imaju odgovor na ovo pitanje, svako je imao svoju filozofiju i svoj lični plan u tom smislu. A danas više uopšte ne postoje takvi planovi. Sve je propalo i mi se nalazimo na istom mestu kao i Tolstoj”.

“ Mislim da je ovo delo veoma moderno.“ - kaže glumac Maks Hop koji je pored Angele Vinkler i Hansa Mihaela Reberga glavna zvezda u glumačkom ansamblu.

“Posle propasti svih ideologija, sve do materijalne utopije i najvećeg berzanskog kraha, ne postoji ništa za šta ljudi mogu da se uhvate. I svako je u potrazi za nekom nadom…“

Kako je došlo do ove koprodukcije?

Volker Schlöndorff

Deo glumačkog ansambla

Uz podršku EU i već godinama uspostavljenog prijateljstva između udruženja Nojhardenberga i Tolstojevog muzeja Jasna Poljana, pozorišni projekat dobio je nemačko rusku dimenziju. Ova koprodukcija je veoma važna za Bernda Kaufamana, koji se nalazi na čelu fondacije Hardenberg i on u ovom projektu vidi sledeću mogućnost:

„Imamo mogućnost da se bavimo debatom ili drugačijim formama, novim pozorišnim komadima, pitanjem našeg razvoja civilnog društva i stanjem u našoj kulturi . Gde zapinje u ruskom razvoju ka civilnom društvu i gde mi možemo da pomognemo a gde to nije moguće”.

Šta kaže Tolstojev praunuk?

Rusija je zemlja u kojoj je razlika između bogatih i siromašnih razvija dramatičnom brzinom. Da li će “Nemci” sa predstavom opet delovati kao „zapadnjaci“ koji večito upiru prstom u problem? Vladimir Tolstoj, praunuk čuvenog pisca i direktor muzeja u Jasnoj Poljani ne plaši se takve opasnosti:

“Rizik je prisutan uvek kada neko sa strane pojašnjava nacionalnog klasika ali istovremeno je pogled sa strane veoma interesantan. Reč je o zaista nepoznatom komadu, o njegovom ponovnom otkrivanju, kako za Evropu tako i za Rusiju. Verujem da, posebno u današnje vreme veliku ulogu igra međunarodna kulturna saradnja. Trenutno je politički renome Rusije veoma opterećen, ali Rusija istovremeno važi za državu kulture. Upravo na tom planu mi možemo da pokažemo da Rusija ipak pripada vodećim kulturnim evropskim nacijama”.

Autor: Anastazia Botsko / Željka Bašić

Odg. Urednik: Dijana Roščić

  • Datum 30.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JLVK
  • Datum 30.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JLVK