Nemačko oružje u dečijim rukama | Politika | DW | 12.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačko oružje u dečijim rukama

Nemačka je jedna od najvećih izvoznica oružja u svetu. Ona prvenstveno prodaje manje oružje koje najčešće završava u kriznim područjima, u rukama dece koja prisilno postaju vojnici.

„Prilikom napada, obično su nas stavljali u prve redove. Morali smo da jurišamo pod kišom metaka“, seća se Mihael D. U njegovoj domovini, u Sijera Leoneu, bio je prisiljen da se, kao dečak od samo pet godina, bori na strani pobunjenika. On je bio samo jedan među hiljadama dečaka i devojčica koje su obe sukobljene strane u građanskom ratu te zapadnoafričke zemlje (1991-2001), koristile kao decu-vojnike. „Decu su obično kupovali ili otimali od roditelja, ili pak otimali u školama. Prisiljavali su nas da učestvujemo u ratu o kojem nismo imali nikakvog pojma. Alkoholom i drogama učinili su nam poslušnim“, rekao je Mihael D na konferenciji za novinare održanoj povodom Međunarodnog dana dece-vojnika.

On je uspeo da pobegne – preko Obale slonovače stigao je, prvo u Francusku, a odatle u Nemačku, u Hamburg. Bilo je to pre 13 godina. Danas živi u Bremenu i angažovan je u borbi protiv zloupotrebe dece kao vojnika.

Mihael D. je uspeo da se spase i kasnije integriše u Nemačkoj. Većina to ne uspeva

Mihael D. je uspeo da se spase i kasnije integriše u Nemačkoj. Većina to ne uspeva

„Trenutno u svetu ima oko 250.000 dece-vojnika. Oni se bore, služe kao nosači opreme, kuvari ili pak kao špijuni. Vrlo često se seksualno iskorišćavaju. Fizičke i duševne traume ostavljaju posledice za ceo život“, navodi Antje Veber, ekspertkinja za dečija prava pri organizaciji „Kindernothilfe“.

Mihael D. je, po dolasku u Nemačku, imao sreću. Svojim ekstremno agresivnim ponašanjem, skrenuo je u školi na sebe pažnju učiteljice. Ona se za pomoć obratila jednoj organizaciji za humanitarnu pomoć. Tu je dobio terapiju tokom koje se suočio sa ratnom traumom i uspeo je da se integriše. Ali on je, nažalost, samo jedan od vrlo retkih kojima uspeva beg. U Nemačku je, na primer, tokom 2012. godine stiglo oko 4.300 maloletnika, dece-izbeglica bez pratnje porodice. Među njima je, prema procenama, bilo između 100 i 150 dece koja su nekada bila vojnici. I vrlo je moguće da su u rukama nosili nemačko oružje.

Smrtonosno malo vatreno oružje

Naime, poznato je da je u krvavom građanskom ratu u Sijera Leoneu, bilo korišćeno i oružje tipa G3, nemačkog proizvođača „Heckler i Koh“. Ta automatska puška je, posle kalašnjikova, drugo po redu najraširenije oružje na svetu. Danas nemački proizvođači oružja proizvode još samo model tipa G36 – reč je o automatskoj pušci teškoj samo 3,6 kilograma. Taj model je standardno oružje nemačkog Bundesvera, ali se može naći i u kriznim područjima po čitavom svetu. „Upravo zbog svoje težine, to oružje je kao stvoreno za decu-vojnike“, navodi Antje Veber.

Endrju Fajnštajn, autor knjige „Trgovina oružjem, globalni biznis sa smrću“

Endrju Fajnštajn, autor knjige „Trgovina oružjem, globalni biznis sa smrću“

Dobar poznavalac nemačkog vatrenog oružja, ali i situacije sa njegovim izvozom je i južnoafrički književnik Endrju Fajnštajn. On je pre dve godine objavio knjigu na temu globalnog naoružanja pod naslovom „Trgovina oružjem, globalni biznis sa smrću“. Na 800 stranica on navodi naručioce oružja, posrednike i na kraju one koji na toj trgovini najviše zarađuju. „'Hekler i Koh' zapošljavaju samo još 700 radnika. Uprkos tome, to je najverovatnije najsmrtnosnije preduzeće u Evropi“, kaže Fajnštajn. S tom tvrdnjom slaže se i Ralf Vilinger iz organizacije za zaštitu dece i dečijih prava „Terre des hommes“. On navodi da, prema procenama, od oružja marke „Hekler i Koh“ dnevno strada oko 100 osoba. Izveštaj nemačke savezne vlade po pitanju naoružanja za 2012. godinu, pokazuje da je Nemačka izvezla oko 66.955 malog oružja, što je dvostruko više nego 2011. kao i u godinama pre.

Korupcija i trgovina oružjem

„Nemački izvoz oružja nalazi se u močvari korupcije i podmićivanja sa ekstremno bliskim vezama između preduzeća koje proizvodi oružje, trgovaca oružjem, vlada, političara i političkih stranaka“, kaže stručnjak Fajnštajn. On lično, uzaludno je pokušavao da preispita slučaj trgovine oružja sklopljen između nemačkih proizvođača i južnoafričke vlade. Tada je još bio poslanik u vladajućem Afričkom nacionalnom kongresu u Pretoriji, ali njegovo istraživanje je blokirano. U znak protesta, upravo zbog netransparentnosti trgovine, odnosno kupovine oružja, podneo je ostavku. „Tada smo na uvoz oružja potrošili deset milijardi dolara. To oružje nam tada nije bilo potrebno i do dan-danas ga nismo ni koristili“, kaže Fajnštajn. On navodi da je, u to vreme, vlada Južnoafričke Republike odbila da u fondove za pomoć obolelima od AIDS-a uplati šest miliona dolara jer, navodno, nije bilo dovoljno novca. Prema istraživanjima, zbog toga je u toj zemlji preminulo 365.000 osoba.

Od trgovine oružjem u Južnoafričkoj Republici su profitirali i političari i spomenuti Kongres. Samo za podmićivanje raznih činovnika i političara navodno je potrošeno oko 300 miliona dolara. „Samo nemačke firme 'TisenKrup i 'Feroštal' su na podmićivanje potrošile više od 62 miliona dolara“, tvrdi Fajnštajn.

Svakog 12. februara u svetu se obeležava „Red Hand Day“ kako bi se ukazalo na problem dece-vojnika

Svakog 12. februara u svetu se obeležava „Red Hand Day“ kako bi se ukazalo na problem dece-vojnika

Nemačka, zemlja izvoznik oružja

Nemačka danas slovi kao treća zemlja po redu na svetu po izvozu oružja. Zemlja koja najviše kupuje od Nemačke je Saudijska Arabija. Osim teškog naoružanja, Rijad je kupio i veliki broj malog oružja, pre svega automatske puške G36. Iako uz dozvolu nemačke vlade, Saudijska Arabija danas i sama već može da proizvodi G36, ona od Nemačke još uvek uvozi pre svega tenkove i patrolne čamce. Iako i sama nemačka vlada naglašava da to oružje Saudijska Arabija koristi isključivo za odbranu svojih granica, Fajnštajn energično odbija ovakve tvrdnje. Prema njegovim rečima, teško, kao i lako naoružanje, veoma jednostavno je iz oružja za odbranu zemlje preinačiti u oružje za druge svrhe. „Osim toga, oni koji prodaju oružje, ionako nemaju nikakvog uticaja na to šta s tim oružjem kasnije može da se dogodi. Ono vrlo lako može da se iz Saudijske Arabije proda pobunjenicima u raznim zemljama“, kaže Fajnštajn. A ti „pobunjenici“ vrlo često u svojim redovima prisiljavaju i decu na ratovanje, ubijanje, mučenje drugih. Isto kao što su prisilili i Mihaela D.

Autorke: Betina Marks / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković