1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Nemački Ustavni sud počeo raspravu o prevremenim izborima

Glasanje o poverenju vladi kancelara Gerharda Šredera je bilo namešteno. Zbog toga je neustavna i odluka da se na osnovu izglasanog nepovrenja raspišu vanredni parlamentarni izbori. Ovakav stav zastupaju dvoje poslanika Bundestaga Jelene Hofman i Vernera Šulca koji su pokrenuli tužbu pred Ustavnim sudom u Karlsrueu. Danas je počela rasprava po ovoj tužbi, a konačna odluka o tome da li će biti održani izbori biće doneta do kraja avgusta.

Sudije Drugog senata Saveznog Ustavnog suda u Karlsrueu

Sudije Drugog senata Saveznog Ustavnog suda u Karlsrueu

Suština pretresa pred Ustavnim sudom biće odgovor na pitanje da li je kancelar Šreder na dan postavljanja pitanja o poverenju imao stabilnu većinu u parlamentu. Podnosioci tužbe vrhovnom Ustavnom sudu Jelena Hofman iz SPD i Verner Šulca iz stranke Zelenih, smatraju da je kancelar imao potrebnu većinu.Svi predloženi zakoni u parlamentu bez problema su prolazili kroz proceduru usvajanja. Tako je na primer čak i osporavani zakon Harc IV usvojen većinom glasova, iako je leva struja Socijaldemokrata negodovala. Jelena Hofman obrazlaže:

«Ja kao poslanik u parlamentu nisam videla krizu vlade, a nije postojala ni kriza parlamenta. Kancelar Šreder je imao tri glasa više od neophodnog broja i naše potpuno poverenje. Da ja nisam bila u to ubedjena, ne bih danas bila ovde.»

Njeni advokati profesori prava Šnajder i Šenke vide postavljanje pitanja o poverenju kancelaru 1. jula kao inscenirano, i ukazuju na opasnost ako bi bio prihvaćen Šrederov put ka održavanju prevremenih izbora.

Verner Šulce, iz redova Zelenih danas je izjavio:

«Ne radi se o meni lično, već o našoj zemlji i njenoj demokratiji. Plašim se da ukoliko bi se ubuduće jednom kancelaru omogućilo da na ovakav postupak koristi kao jedan od političkih instrumenata koji mu stoji na raspolaganju i da može da raspusti parlament zbog samovolje ili podozrenja.... onda strahujem od vremena koje dolazi jer nam može doneti turbulencije.»

Savezni Ustavni sud je već 1983.će doneo odluku da je dozvoljeno postavljanje pitanja o poverenju kancelaru i ako iza sebe ima stabilnu većinu. Tada se radilo o nastojanjima kancelara Kola da se održe novi izbori, ali je onda ostalo nejasno ko treba da ispita da li kancelar iza sebe stvarno ima potrebnu većinu, ili ne. Savezni ministar unutrašnjih poslova Oto Šili sa zadovoljstvom ukazuje na to da Savezni Ustavni sud u Karlsrueu već 1983. prihvatio primat politike, a da se sud pri tome izuzeo i odlučio da se ne meša u ispitivanje brizantnih političkih odnosa.Oto Šili, je bio na prvom danu rasprave. On je ubedjen da će sud na kraju potvrditi stav nemačke vlade i predsednika.

«Ukoliko Ustavni sud bude razmišljao na isti način kao što je to bilo u slučaju 1983, onda sam siguran da ćemo dobiti rezultat u skladu sa očekivanjima nemačke vlade»

Drugi senat Ustavnog suda želi da donese brzu odluku o tome hoće li biti održani novi izbori. Sa jednoglasnom odlukom se medjutim ne može računati, jer sve sudije nisu istog mišljenja.

Bernd Volf