Nemački strah od krađe podataka | Mozaik | DW | 08.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nemački strah od krađe podataka

Razmere navodno najvećeg skandala prisluškivanja u istoriji čovečanstva, već sada su enormne. Ceo svet je ljut zbog skandala, ali Nemci najviše.

zugeliefert von Marcus Bösch für Kulturkolumne Quelle: http://www.flickr.com/photos/flem007_uk/4632603680/ (c) CC BY-SA- Mike Fleming

Digitalitaeten 22 CCTV camera

Strah od apsolutnog nadzora nije nov. Svi su svesni da je i nakon raspada Štazija, istočnonemačke tajne službe, bilo prisluškivanja i proveravanja, ali do sada se smatralo da je to špijuniranje ograničeno samo na nekoliko osumnjičenih. Najnovije saznanje, da su na meti špijuniranja zapravo svi, izazvala je veliku diskusiju i strah u Nemačkoj. Jer, lični podaci su Nemcima svetinja.

Kada se u okviru projekta „Gugl strit vju“ (Google Street View – projekt panoramskog prikaza ulica u gradovima širom sveta) počeo sa snimanjem ulica u Nemačkoj, panika je bila velika. Neki su čak pokušali da zaustave „Gugl“. Ipak, „Guglovi“ automobili mogli su da nastave da špartaju ulicama, a kamere da i dalje fotografišu svaku ulicu, samo što su vlasnici kuća dobili mogućnost da zatraže zamagljivanje svojih kuća. Već tada je Jens Ilenfeld, autor tehničkog bloga „Golem.e“, nije podržavao takve stavove: „Građani se bune protiv planova koje ima 'Gugl', a u isto vreme su televizijske kamere ispred njihove kuće ili se njihova slika objavljuje u novinama. Slavne osobe, koje inače traže pažnju javnosti, strahuju za svoju privatnost, a i ministri su najavili da će zamagliti kuće.“

„Gugl strit vju“ na nemački način

„Gugl strit vju“ na nemački način

Mogućnost zamagljivanja, mnogi vlasnici kuća su iskoristili, jer ne žele da vide svoje kuće na internetu. U pojedinim ulicama je zamagljena svaka treća kuća. Zbog toga „Gugl strit vju“ u Nemačkoj nije ni upola lep kao na primer ulice u Londonu i Parizu.

Nemci se razbacuju podacima

Iako sad svi govore o tome da „Fejsbuk“ deli lične podatke svojih korisnika: „samo“ 35 odsto Nemaca zapravo koristi društvene mreže. U mnogim drugim državama u kojima se koristi „Fejsbuk“, korisnika je više od 50 procenata. Nemački korisnici Fejsbuka većinom se vrlo oprezno ophode sa bezbednosnim uslovim na toj društvenoj mreži i smatraju da bi „Fejsbuk“ i „Gugl“ trebalo da se pridržavaju nemačkih standarda za zaštitu privatnosti.

O strogim nemačkim standardima za zaštitu privatnosti je još 1998. pisao američki informatički časopis „Wired“. Velika potreba za bezbednošću dolazi od „Nemačkog straha od interneta“. Taj strah u skladu je sa velikim nepoverenjem Nemaca prema svemu što je nepoznato i novo u njihovom okruženju. Internet je zaista za mnoge Nemce nepoznat teren. I oni su na njemu oprezniji nego ljudi iz drugih država.

Šifriranje je već dugo moguće

Novinara Burkharda Šredera, specijalizovanog za bezbednost na internetu, strah Nemaca uopšte ne iznenađuje: „Nemce si oduvek važili kao zabrinuti. Uvek su im u glavi samo rizici, a nikad šanse koje donose i nešto novo.“ Sa druge strane, oni umeju da šalju elektronsku poštu sa poverljivim sadržajem koja nije šifrirana. Čak i novinari rizikuju kada šalju svoju elektronsku poštu nezaštićeno. „Ali, šifriranje je moguće još od 1992“, objašnjava Burkhard Šreder. Na internetu se mogu naći uputstva za svaki internet pretraživač.

Stanovnici DDR-a su skoro 40 godina bili pod nadzorom Štazija

Stanovnici DDR-a su skoro 40 godina bili pod nadzorom Štazija

Čak i opunomoćenik Severne Rajne Vestfalije za zaštitu podataka Peter Šar, šifrira svoju elektronsku poštu. On ne veruje da korisnici interneta koji šifriraju svoje poruke, posebno privlače pažnju: „To se ne događa zbog šifriranja. Čak su i zavese na prozorima prihvaćena stvar“, napisao je Šar na svom Tviter profilu prošle srede (3.7).

U drugim zemljama je manje nepoverenja

Mnogi razloge za veliko nepoverenje Nemaca pronalaze u njihovoj istoriji. Autor Malte Lemer u svom članku za berlinski dnevni list „Tagesšpigel“, piše o različitim reakcijama povodom afere prisluškivanja. Žestoku reakcija Nemaca on pripisuje nasleđu Gestapoa (tajne policije u vreme nacionalsocijalizmom ) i Štazija. „Borba protiv svemoćnih tajnih službi, izazvala je svojevrsno suočavanje sa istorijom“.

I stručnjak za internet Burkhard Šreder veruje u kolektivno pamćenje Nemaca, koji su u tzv. Trećem Rajhu i u DDR-u stalno bili izloženi špijunaži. „Englezi znaju da ih prisluškuju, ali ne veruju da je njihova vlada u stanju da tako nešto uradi“, pretpostavlja on.

Endrju Denison ne razume strah Nemaca

Endrju Denison ne razume strah Nemaca

Američki politikolog Endrju Denison živi u Nemačkoj i bavi se preko-atlantskim vezama. Na pitanje smatra li da je reakcija na skandal prisluškivanja bila tipično nemačka, skoro je prasnuo u smeh: „Ko je ovde stvarno histeričan? To su političari i „ediji", kaže Denison. On smatra da većina Nemaca i nije bila toliko iznenađena, kao što to vole da predstavljaju političari. „Pričao sam sa mnogo ljudi, koji čak i pretpostavljaju da ih prisluškuju, pa se i ponašaju u skladu s tim.“

Autorke: Silke Vinš / Svjetlana Rezo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković