Nemački poslodavci krše ljudska prava | Politika | DW | 03.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemački poslodavci krše ljudska prava

Nemačke kompanije kod kuće striktno poštuju ljudska prava, ali u inostranstvu su na prvom mestu ipak „poslovni interesi“. Sve su glasniji oni koji zahtevaju promenu te prakse.

Nemačka je siromašna prirodnim bogatstvima: ugalj za termoelektrane, metali poput bakra, čelika i kobalt za elektro i automobilsku industriju, sve je te sirovine Nemačka prisiljena da uvozi. Ali i tekstil, kafa ili voće spadaju u proizvode koje Nemačka masovno uvozi i to iz najrazličitijih zemalja sveta. Pri tome nemačke firme, kako proizlazi iz najnovijeg izveštaja nevladinih organizacija „Misereor“ i „Germanwatch“, često neposredno krše ljudska prava.

Odgovornost nemačkih preduzeća

„Reč je o tome da bi nemačka preduzeća trebalo da preuzmu odgovornost za ono što se događa tokom čitavog proizvodnog procesa. Preduzetnici su odgovorni i ako od neprihvatljivih uslova za rad profitiraju vlade drugih zemalja, jer se krše ljudska prava“, kaže u razgovoru za DW, Kornelia Hejdenrajh iz organizacije „Germanwatch“ koja je, uz „Misereor“, objavila studiju „Globalno poslovanja i ljudska prava“. Studija obuhvata 30-tak nemačkih preduzeća, koja se nalaze na nemačkom berzovnom indeksu (DAX).

Nemački trgovci koriste tržišnu moć da kontrolišu cene

Nemački trgovci koriste tržišnu moć da kontrolišu cene

Rezultat je, kako proizlazi iz studije, razočaravajući. „Svest o tome da se ljudska prava moraju poštovati je visoka. Ali kad je reč o primeni, postoje ozbiljni deficiti“, kaže naša sagovornica. Najbolji primer za to jeste uvoz kamenog uglja iz Kolumbije. Rudarstvo je u toj latinoameričkoj zemlji tesno povezano sa najgrubljim kršenjem ljudskih prava, progonom sindikata i indogenih naroda.

Agresivna politika sniženja cena

Slično je i sa lancima supermarketa koji su do te mere nadmoćni da mogu u dobroj meri da diktiraju cene dobavljača. Lokalni proizvođači južnog voća su ovakvom agresivnom politikom formiranja cena često dovedeni na ivicu propasti. U studiji se navodi kako se nekoliko proizvođača banana iz Ekvadora požalilo na politiku agresivnog snižavanja cena nemačkih preduzeća. Na kraju trpe radnici na plantažama, kojim se smanjuju ionako mizerne nadnice.

Nemačko udruženje za podsticanje privrede i spoljne trgovine (BWI) za kršenje ljudskih prava je, prema sopstvenom priznanju, saznala iz medija. Direktor Dirk Borman je u razgovoru za DW jasno stavio do znanja da su i nemačke firme obavezne da se pridržavaju pravilnika protiv kršenja ljudskih prava, a to isto važi i za dobavljače. „Mi osim toga podržavamo firme koje se aktivno bore protiv kršenja ljudskih prava“, kaže Borman. On je istakao da je u međuvremenu isticanje poštovanja ljudskih prava sastavni deo nadmetanja nemačkih firmi. „To je do nedavno bilo nezamislivo“, kaže Borman.

Potrebna obavezujuća pravila

Savet za zaštitu ljudskih prava Ujedinjenih nacije je još 2011. jednoglasno prihvatio, smernice u privredi, koje se odnose na zaštitu ljudskih prava, a u kojima je jasno definisano da nisu samo države te koji bi trebalo da štite ljudska prava nego i preduzeća. I to nezavisno od veličine i mestu delovanja. Smernice takođe predviđaju da žrtve kršenja ljudskih prava odgovorna preduzeća mogu da tuže za odgovarajuću odštetu. Ali studija „Globalno poslovanja i ljudska prava“ pokazuje da se upravo nemačke firme ne drže tih smernica.

U Nemačkoj doduše postoje institucije kojima se ugroženi u slučaju kršenja ljudskih prava mogu obratiti, ali odluke ove institucije za preduzeća nisu obavezujuće. I upravo to kritikuju „Misereor“ i „Germanwatch“. „Nama treba obavezujuće pravilo kako bi se sva preduzeća držala tih smernica“, zaključuje Hejdenrajh. Nova Nemačka demohrišćansko-socijaldemokratska vlada se u svom koalicionom ugovoru obvezala da će stvoriti zakonsku osnovu kako bi UN smernice, postale obvezujuće.

Autor: Mirjam Gerke / jl
Odgovorni urednik: Ivan Đerković