1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nemački poslanici čekaju vladu

Nemački parlament konstituisan je još pre mesec dana. Ipak, poslanici uglavnom nemaju šta da rade jer još uvek nije formirana nova vlada. Pravi posao počinje tek posle Nove godine. Do tada, država mora da se snalazi.

Nemci i dalje čekaju na novu vladu, iako je od izbora prošlo već dva meseca. I to čekanje će potrajati. Po trenutnom rasporedu, Angela Merkel bi trebalo da po treći put bude izabrana za kancelarku tek 17. decembra, i to pod uslovom da se postigne dogovor o velikoj koaliciji između CDU/CSU i SPD.

Pregovori između stranaka Unije i Socijaldemokrata idu teško, jer su u pitanju partije koje su obično na suprotnim stranama političkog ringa. Na primer, Angela Merkel je juče (21.11.) objavila da će njena stranka prihvatiti zahtev SPD-a da se u Nemačkoj uvede zakonom propisani minimalac od 8,5 evra po satu. To je gorka pilula za stranke Unije, koje su do sad tvrdile da bi uvođenje te zakonske granice smanjilo broj radnih mesta.

Već mesec dana ništa...

Već mesec dana ništa...

Za Bundestag je u trenutnoj situaciji gotovo nemoguće da kontroliše rad vlade i donosi zakone. Doduše, u teoriji, nemački parlament može da se bavi svojim najvažnijim zadacima. U praksi – nijedan poslanički klub ne može da bude apsolutno siguran u to koja uloga će mu pripasti nakon raspodele vlasti, pa ni u to koje će kompromise i dogovore morati da prihvati.

NSA na dnevnom redu

Parlament sa 631 poslanikom konstituisan je još 22. oktobra, dakle, mesec dana nakon izbora, što je maksimalni rok koji dozvoljava nemački ustav. Posla još uvek nema puno. Doduše, na zahtev poslaničkog kluba Zelenih, održana je vanredna sednica 18. novembra, dakle, oko četiri nedelje posle konstituisanja parlamenta. Jedina tačka dnevnog reda bila je debata o špijuniranju NSA, na čijoj meti se našao i mobilni telefon same kancelarke. Angela Merkel je iskoristila priliku da govori o samitu Evropske unije u Viiljnusu, pa se kratko osvrnula na skandal sa prisluškivanjem. I to je bilo sve.

Za hitne slučajeve – tu je „glavni odbor“

U nemačkom parlamentu posebno važnu ulogu imaju brojni odbori i komiteti. U njima sede stručnjaci iz različitih stranaka i bave se raznim pitanjima – od finansija, preko zdravstva pa sve do obrazovanja. Poslanici u tim parlamentarnim odborima stvaraju osnovu za buduća zakonska rešenja, i preporučuju svojim stranačkim kolegama da li predloge zakona iz te oblasti treba podržati. Na inicijativu stranaka koje će najverovatnije činiti vladu, dakle CDU/CSU i SPD, Bundestag bi, na vanrednom zasedanju 28. oktobra, trebalo da formira takozvani „Glavni odbor“. Taj odbor trebalo bi da se bavi neodložnim temama i pripremi zakonske i druge mere za njih.

Vojska u službi parlamenta

Na primer, nemački parlamentarci moraju da produže mandat za vojne misije Bundesvera, koji ističe krajem godine. Bundesver je ono što se naziva „parlamentarnom vojskom“, pa njegovi pripadnici mogu da odu na Balkan ili na primer u Avganistan, jedino uz saglasnost parlamenta. Dakle, glavni odbor trebalo bi da privremeno preuzme sav posao posebnih parlamentarnih komiteta, kako najavljuje predsednik Bundestaga Lamert. Još uvek se neće formirati posebni stručni odbori, a razlog za to je to što vlade još uvek nema. Naime, rad stručnih komiteta u parlamentu reflektuje rad vlade, a raspodela ministarstava mogla bi se promeniti. Doduše, pojedine komitete moguće je uspostaviti i bez vlade – u to spadaju parlamentarni odbor za odbranu, spoljne poslove i Evropsku uniju.

Levica: „Nećemo da nas plaćaju nizašta

U skladu sa tim, Levica je pokrenula inicijativu da se ipak uspostave ti odbori, kao i još šest za posebne stručne oblasti. Ipak, nisu dobili većinu. Potencijalni partneri u velikoj koaliciji glasali su protiv, a stranka Zelenih je bila uzdržana. Zamenik šefa poslaničkog kluba Levice Ditmar Barč zbog toga je zamerio velikim strankama da je parlament „talac“ njihovih pregovora. „Ne plaćaju nas da ovde sedimo džabe“, kaže taj političar. Inicijativa o formiranju „Glavnog odbora“ izaziva sumnju i kod poslanika stranke Zelenih. Predsednica poslaničkog kluba Katrin Gering-Ekart to je na prvom kanalu nemačke javne televizije nazvala „pokušajem da se parlament zamrzne.“ Po njenoj proceni, Bundestag će se vratiti u uobičajeni način rada tek sredinom januara. Tek na prvom zasedanju u 2014. mogli bi da se uspostave stručni komiteti – naravno, ako do tada bude vlade.

Autori: Marsel Firstenau / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković