1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nemački parlament – Bundestag

Bundestag odnosno nemački parlament raspravlja i usvaja zakone, bira kancelara i kontroliše rad vlade. Svake godine usvaja i državni budžet. Parlament ima oko 600 poslanika. Izbori se održavaju svake četiri godine.

Bundestag

Bundestag

Parlament radi i u odborima. Poslanici jedne stranke u Bundestagu čine njen poslanički klub. Od snage neke stranke u parlamentu, to jest, broja njenih poslanika, zavisi koliko će njenih poslanika biti u parlamentarnim odborima. Bundestag praktično radi u vidu rada parlamentarnih odbora, od kojih su neki stalni a neki privremeni. Oni se bave u prvom redu razmatranjem predloga zakona, odnosno odgovarajućih zahteva.

Predsednik parlamenta je, posle predsednika države i predsednika veća Saveznih pokrajina, formalno treći čovek u državi, dakle još uvek ispred kancelara kao predsednika vlade. Predsednik Bundestaga mora biti član najjačeg poslaničkog kluba. On predstavlja parlament, vodi sednice i stara se o poštovanju prava narodnih zastupnika.

I savezne pokrajine učestvuju u kreiranju zakona

Plenarna sala Bundestaga

Plenarna sala Bundestaga

Veće saveznih pokrajina, Bundesrat, predstavlja zastupništvo 16 nemačkih saveznih pokrajina koje radom u ovom telu učestvuju u procesu donošenja zakona. Bundesrat čine premijeri 16 saveznih pokrajina kao i još neki njihovi ministri. Pokrajine sa većim brojem stanovnika imaju više zastupnika u Bundesratu. Tako, na primer, male savezne pokrajine poput Bremena imaju tri, a velike kao što je Bavarska imaju po šest zastupnika u Bundesratu.

Da bi jedan zakon u Nemačkoj bio usvojen, potrebno je da njegov nacrt prođe kroz više faza. Predlog novogo zakona mogu dati i Bundestag i Bundesrat i savezna vlada. Zatim se o predlogu raspravlja u odborima. Svaki poslanik o nekom zakonu glasa prema sopstvenoj savesti, no često se dešava da svi poslanici jedne stranke u Bundestagu glasaju jednako, kako bi pokazali vernost svojim političkim principima i demonstrirali jedinstvo. To se naziva poslaničkom disciplinom, koju ne treba mešati sa prinudom. Prinuda protivreči slobodi odlučivanja poslanika i zbog toga nije dozvoljena.

Onaj ko plaća, utiče i na donošenje zakona

Unutrašnjost zgrade

Unutrašnjost zgrade

Posle glasanja i prihvatanja u Bundestagu, zakoni prelaze na razmatranje u Bundesrat. U zakonodavnom postupku razlikujemo zakone za čije donošenje je potrebna saglasnost Bundesrata i one koji mogu biti doneti i uz protivljenje Bundesrata. Kada je reč o zakonima koje savezne pokrajine moraju da sprovedu, koje one finansiraju ili kojima se menja ustav, za njihovo donošenje potrebna je saglasnost tog Veća.

Ukoliko ono odbije neki zakon, on se vraća na razmatranje u takozvani arbitražnu komisiju koja se sastoji od po 16 predstavnika Bundestaga i Bundesrata.

Zatim se on preformuliše ako je moguć kompromis, i o njemu parlament mora ponovo da glasa. Ali, on može predložiti i da se zakon donese u nepromenjenoj formi, i u tom sučaju veće saveznih pokrajina mora da ga prihvati.

Na sve ostale zakone Bundesrat može da uloži prigovor, ali Bundestag može da odbije taj prigovor većinom glasova. Resorni ministri, kancelar i predsednik Bundestaga moraju potpisati prihvaćeni zakon.

Autor: Dafne Anatahopulos
Redakcija:: Jakov Leon