Nemački ministar traži uvođenje viza za Srbiju | Politika | DW | 14.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemački ministar traži uvođenje viza za Srbiju

Nemački ministar unutrašnjih poslova zahteva hitne mere protiv zloupotrebe azila. Istovremeno je zatražio i da Evropska unija ponovo uvede vize za građane Srbije i Makedonije.

Berlin/ Bundesinnenminister Hans-Peter Friedrich (CSU) gestikuliert am Mittwoch (26.09.12) in der Bundespressekonferenz bei der Vorstellung des Jahresberichts zum Stand der Deutschen Einheit. Die Wiedervereinigung ist nach Einschaetzung der Bundesregierung noch immer nicht vollendet. Laut dem von Friedrich am Mittwoch in Berlin vorgestellten Jahresbericht zum Stand der Deutschen Einheit ist noch ein Stueck Weg zu gehen, um die wirtschaftlichen Unterschiede in Deutschland entlang der ehemaligen Trennungslinie zu ueberbruecken. Etwa bei Loehnen und Renten ist die Angleichung zwischen Ost und West nicht erreicht. (zu dapd-Text) Foto: Tobias Koch/dapd

Bundesinnenminister Hans-Peter Friedrich Bericht zum Stand der Deutschen Einheit

78 osoba. Toliko je građana iz Srbije i Makedonije 2010. zatražilo azil u Nemačkoj. 2.435 osoba. Toliko je potražioca azila iz Makedonije i Srbije u Nemačku došlo samo u septembru ove godine.

Fridrih: EU mora da ukine slobodno putovanje bez viza

Bundesinnenminister Hans-Peter Friedrich (CSU) spricht am 09.10.2012 auf dem Flughafen Hannover vor Medienvertretern. Zuvor hatte Friedrich irakische Flüchtlingen begrüßt, die mit einem Flugzeug aus ihrer Heimat in Hannover eingetroffen waren. Bis 2014 will Deutschland 900 besonders schutzbedürftige Flüchtlinge aus Krisenregionen aufnehmen. Foto: Holger Hollemann/dpa +++(c) dpa - Bildfunk+++

Hans-Peter Fridrih

S obzirom na povećanje broja potražilaca azila iz Srbije i Makedonije nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih planira uvođenje mera protiv zloupotrebe azila. On želi da se nemačka policija angažuje u ubrzanju procesa rešavanja izbegličkog statusa, rekao je ministar za "Bild". On se takođe angažuje na nivou EU da se ponovo uvedu vize za građane Srbije i Makedonije. "Mora biti izvodljivo da EU što je brže moguće ponovo uvede vize za građane ovih zemalja", rekao je ministar Fridrih. Sličnog mišljenja su i ministri unutrašnjih poslova saveznih pokrajina Hesen i Bavarske. Osim toga, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova je u intenzivnom kontaktu s vladama Srbije i Makedonije, navodi se u saopštenju ministra Fridriha.

Sudska presuda učinila Nemačku "još atraktivnijom"

"Smatramo da se u slučaju priliva ljudi iz Srbije i Makedonije sasvim jasno radi o zloupotrebi liberalizacije viznog režima. A na to se sada mora i reagovati", izjavio je predsednik Saveznog ureda za migraciju i izbeglice (BAMF) Manfred Šmit."Tu je reč i o prilivu relativno velikih porodičnih klanova", objašnjava Šmit u razgovoru za Dojče vele. Samo džeparac, koji im se trenutno u Nemačkoj isplaćuje, otprilike iznosi tri mesečne plate u Srbiji i Makedoniji. To su čisto ekonomski razlozi", kaže Šmit.

Marei Pelzer, Juristin und Rechtspolitische Referentin von PRO ASYL, aufgenommen am Montag (23.05.2011) in Karlsruhe. Zum 15. Mal dokumentiert der Report Eingriffe in die Grund- und Freiheitsrechte in Deutschland. Acht Bürgerrechtsorganisationen lassen ihre Expertise und praktischen Erfahrungen in die jährliche Dokumentation zur Lage der Bürger- und Menschenrechte einfließen. Foto: Uli Deck dpa/lsw

Marej Pelcer

Problem pre svega predstavlja trajanje boravka ovih ljudi u Nemačkoj. "Kad ljudi koji dolaze iz Srbije ili Makedonije u Nemačkoj mogu da provedu dva ili tri meseca, novac koji za to vreme dobiju je dovoljan da se potom u Srbiji ili Makedoniji finansiraju u idućih šest ili devet meseci."

Priličnu ulogu u svemu igra i presuda Saveznog ustavnog suda u aprilu ove godine, po kojoj se iznos novca koji kao podršku od države dobijaju tražitelji azila, mora povisiti i izjednačiti s iznosima koji dobijaju i ostali socijalno ugroženi u Nemačkoj.

Pro Azil: "Nepotrebno dizanje panike"

Ipak, Marej Pelcer, predstavnica nezavisne organizacije Pro Azil, smatra da se ova rasprava razvija u sasvim pogrešnom pravcu. "Tu je reč o potpuno nepotrebnom dizanju panike i stvaranju pogrešne, neprijateljske atmosfere", tvrdi Pelcer i dodaje da bi to mogo negativno da se odrazi na opštu atmosferu u zemlji. Pelcer podseća na 1992. kada su u Rostoku bili održani najveći protesti protiv stranaca u Nemačkoj od završetka Drugog svetskog rata.

Dolazi zima, odlaze Romi

Brandenburg/ Teilnehmer eines Protestmarsches von Fluechtlingen (Refugee Protest March) tragen am Freitag (05.10.12) in Potsdam ein Plakat mit der Aufschrift Refugee Protest March from Wuerzburg to Berlin durch die Innenstadt. Nach vier Wochen und fast 600 Kilometern sind die Teilnehmer des Protestmarsches von Fluechtlingen aus Bayern am Freitag in Berlin angekommen. Die Gruppe von mittlerweile fast 70 Asylbewerbern will mit ihrer Aktion gegen die strengen Asylauflagen wie die sogenannte Residenzpflicht protestieren und auf die Lebensbedingungen von Fluechtlingen in Deutschland aufmerksam machen. Fuer den 13. Oktober ist eine Demonstration vor dem Bundestag geplant. (zu dapd-Text) Foto: Klaus-Dietmar Gabbert/dapd

Protestni marš - od Vircburga do Berlina

„Romi u svojoj domovini često žive u siromašnim smeštajima, u provizornim naseljima, u kojima zimi uopšte nisu zaštićeni od hladnoće", objašnjava Pelcer. Ona smatra da veliki broj Roma baš u jesen napušta svoju domovinu. Prema jednom izveštaju Amnesti Internešenela, 60 odsto Roma u Srbiji živi u ekonomski lošim uslovima. Životni vek, posebno kod žena, je niži od proseka u Srbiji.

Osim toga, kaže Pelcer, broj zahteva za azil i nije tako visok. Nemačka bi tome trebalo da pristupi opuštenije. Priznavanje prava na azil u Nemačkoj je ionako skoro jednako nuli. "U Francuskoj je drugačije", objašnjava ona. Tamo je Vrhovni sud odlučio da ovim ljudima treba da se omogući posebna zaštita. "Nezamislivo je da se ovde govori o zloupotrebi", smatra predstavnica Pro Azila.

U Berlinu je u subotu (13.10.) hiljade ljudi izašlo na ulice kako bi ukazali na tešku situaciju u kojoj se nalaze izbeglice. Oni su između ostalog zahtevali ukidanje prisilnog boravišta (Residenzpflicht) u Evropi, prema kome izbeglice, dok čekaju na rešavanje njihovog statusa, ne smeju da napuste region u kome borave.

Autorke: Štefani Hepner / Snježana Kobešćak (dapd)

Odg. urednica: Ivana Ivanović