1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nemački mediji: odnosi Srbija-Hrvatska, izbor patrijarha…

Pogoršanje odnosa Srbije i Hrvatske, kao i izbor novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve, neke su od tema kojima se bavi današnja nemačka štampa.

default

Pogoršani odnosi Srbije i Hrvatske

„Srbija optužuje Hrvatsku za ratno huškanje“, piše Zidojče cajtung, a ispod tog naslova – velika fotografija Stjepana Mesića i Borisa Tadića, snimljeni s levog boka, stoje jedan do drugog u stavu mirno za vreme Mesićeve posete Beogradu. Prava slika državničke ozbiljnosti i dostojanstva. Priča je to o poslednjem Mesićevom verbalnom ispadu - da bi kao „predsednik Republike, u trenutku kada bi Milorad Dodik u Republici Srpskoj eventualno raspisao referendum o otcepljenju od BiH, odmah vojskom prekinuo koridor u bosanskoj Posavini“.

U Zidojče cajtungu to je preneto ovako:

„U jednom informativnom razgovoru Mesić je najavio da bi angažovao hrvatsku armiju kada bi bosanski Srbi uništili Bosnu i proglasili nezavisnost“.

U nastavku se dodaje:

(Mesić) je rekao da Zagreb, prema Dejtonskom sporazumu, ima obavezu da garantuje jedinstvo Bosne. O angažovanju vojske govorio je čisto hipotetički. I pored toga, (riječki) dnevnik ’Novi list’ je od Mesićeve nepromišljene izjave napravio skandaloznu priču. Ogorčenje u Republici Srpskoj i u Beogradu bilo je veliko..."

Kroatien Präsident Stipe Mesic

Odlazeći predsednik Hrvatske Stjepan Mesić

„Selektivna kritika“

U nastavku je opisano kako su odnosi Srbije i Hrvatske sada dosegli najnižu tačku te da se spor rasplamsao još pred Mesićevu posetu Kosovu početkom januara, kao i da je Beograd to putovanje okarakterisano kao nova provokacija. „Kritika iz Beograda u Zagrebu se shvata kao selektivna“, piše dalje Zidojče:

„Kada je u decembru Kosovo posetio predsednik Slovenije Danilo Tirk, u Beogradu je vladalo ćutanje. Kao članica Evropske unije, Slovenija može da blokira integraciju Srbije u Evropu, pa već i zbog toga se srpski političari uzdržavaju od kritika. Zato kažnjavaju susedne zemlje - Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju - koje su uspostavile diplomatske odnose sa Kosovom“.

Posle opisa još ponekih trzavica i osetljivih reakcija beogradskih političara na Mesićeve izjave, list navodi da srpski predsednik želi da „ubedi parlament da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici. Protiv toga se nije pobunila samo nacionalistička opozicija. Tadić je rekao da je čak i u njegovoj porodici u julu 2005. postojao otpor zbog njegovo učešća na komemoraciji povodom desete godišnjice srebreničkog masakra. Njegov otac, poznati filozof Ljubomir Tadić, za vreme rata u Bosni bio je savetnik Radovana Karadžića, optuženog za ratne zločine“, piše Zidojče cajtung.

Der Patriarch Pavle zelebriert Weihnachten in Serbien

Patrijarh Pavle

„Zemaljska moć patrijarha“

Frankfurter algemajne cajtung donosi poduži tekst o današnjem izboru novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Ispod naslova „Zemaljska moć patrijarha“ piše da uticaj poglavara SPC seže „daleko van granica Srbije“. I taj članak ilustrovan je fotografijom – reč je o snimku iz 1995. godine na kome Radovan Karadžić i Ratko Mladić celivaju slavski kolač koji u rukama drži patrijarh Pavle.

U samom tekstu se takođe govori o tome kako je „patrijarh imao najtešnje veze za glavnim ratnim zločincima Karadžićem i Mladićem dok su oni u logorima držali više od 200.000 bosanskih muslimana i katolika, a srpske paravojne formacije sistematski silovale 20.000 bosanskih muslimanki“, što je izjava Tilmana Cilha, predsednika Društva za ugrožene narode, koji dodaje i da tendenciju da se Srbi učine odgovornim za sve zločine na Balkanu ne smatra uvek objektivnom. O uticaju Srpske pravoslavne crkve u tom članku piše:

„Dve decenije nakon svetskog zaokreta iz 1989. i deceniju posle pada Slobodana Miloševića, pravoslavna crkva je u Srbiji uticajnija nego što je bila u prethodnih 100 godina. Njena bliskost sa srpskim ratnim zločincima joj očigledno nije naškodila – naprotiv. Nema političara koji bi se usudio da se ispreči na putu njene neuvijene težnje za što većom vlašću. (...) SPC je institucija u koju veruje više od 58 odsto građana Srbije. To što oni neuporedivo manje poverenje poklanjaju parlamentu i političkim strankama, doduše, ne znači da bi Srbi najradije živeli u klerikalnoj vojnoj diktaturi, ali upućuje na otrežnjujuće zaključke o političkom raspoloženju u državi teško pogođenoj privrednom krizom“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 22.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LdXE
  • Datum 22.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LdXE