Nemački ″mališani″ traže pravo glasa | Evropa | DW | 19.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nemački "mališani" traže pravo glasa

Koliko prava imaju mladi u odlučivanju o sudbini društva o kojem žive? A koliko stariji o svetu u kome će živeti mladi? U Nemačkoj, pokret za spuütanje starosne granice za glasanje, bavi se upravo ovim pitanjima.

„Ne mislimo da bi deca iz vrtića trebalo da odmah otpuze glasačkih kutija, niti bilo šta slično tome. Međutim, smatramo da bi mladi u starosti 16 ili 14 godina trebalo da dobiju pravo glasa, da bi dete koje je politički aktivno, trebalo da dobije šansu da učestvuje na izborima ako to želi“, kaže 16-godišnji Feliks Finkbajner (na naslovnoj fotografiji). Ovaj mladić je već nekoliko godina aktivan u području obrazovne politike i zaštite prirodne sredine. Ove se teme, kaže on, tiču njegove neposredne budućnosti, pa zato želi da o njima odlučuje.

Ali, Feliks Finkbajner nije jedini koji tako misli. On i njegove kolege su nemačkom parlamentu još u novembru prošle godine predali zahtev za ukidanje starosne granice na izborima. Njih podržava i Fondacija za pravo budućih generacija. Ali, njihov zahtev je odbijen. Zbog toga su oni u utorak (15.7.) predali tužbu Nemačkom ustavnom sudu u kojoj traže pravo glasa pre navršavanja 18. godine života.

Mladi će plaćati za tuđe probleme

Prema mišljenju mladih, politika se „kreće isuviše sporo“. Osim toga, kako kaže Feliks, odrasli i mladi imaju različite prioritete. „Teme koje su nama važne, u političkom životu nisu ni zastupljene. Ja se interesujem za zaštitu prirodne sredine i ravnopravnost. Isto tako, na i području obrazovanja mladi i deca imaju sasvim različita gledišta od odraslih. Mladi razmišljaju dugoročnije jer će duže živeti na ovoj planeti i jasno im je da će oni morati da rešavaju probleme koji danas još nisu rešeni i ispaštati za njih“, kaže Feliks Finkbajner.

Doduše, ima i mladih koji stvari vide sasvim drugačije. Na primer, Johanes Štajniger, predsednik “Mlade Unije” odnosno podmlatka stranke demohrišćana (CDU) u nemačkoj pokrajini Rajnald Pfalc, podseća na važeće zakone: “Granica od 18 godina se primenjuje kod glasanja isto kao i kod kaznenog zakona. U našoj zemlji postoji jasna ravnoteža između prava i dužnosti. Ukoliko ćemo ovu granicu sniziti po pitanju prava glasa na 16 godina, tada postoji velika opasnost da bi ovo pravo izgubilo na vrednosti”, tumači Štajniger.

Austrijanci glasaju sa 16 godina

Volfgang Grindinger, portparpol Fondacije za prava budućih generacija, drugačijeg je mišljenja. On navodi primer susedne Austrije, gde omladina stiče pravo glasa već sa samo 16 godina. On dodaje i da veoma mladi u proseku glasaju i češće nego stariji.

Prema njegovom mišljenju, ukidanje starosne granice bi za glasanje moglo biti vrlo pozitivno jer bi tako mogao da se razbukta interes mladih za politiku. Istovremeno, Štajniger to odbacuje – on tvrdi da bi bilo bolje promeniti političke sadržaje i staviti veći naglasak na obrazovnu politiku, odnosno škole i fakultete.

Podmladak ekstremista

Kada se uzmu samo savezni izbori i izbori za Evropski parlament, pravo glasa se u Nemačkoj stiče sa 18 godina - ali to ne važi uvek za izbore na nižim nivoima. Na primer, u pokrajinama Šlezvig-Holštajnu, zatim Brandenburgu, Saksoniji-Anhalnt, Tiringenu i Severnoj Rajni-Vestfaliji postoje i mlađi glasači, koji odlučuju o lokalnim vlastima. U Donjoj Saksoniji, ovo pravo je uvedeno još 1996, a u Baden-Vitenbergu tek maja ove godine.

Pored toga, mladi i deca iz cele Nemačke već odavno imaju i svoje, posebne izbore za mlađe od 18 godina. Doduše, rezultati tih izbora nemaju taj direktni uticaj na politiku u Berlinu, ali mogu da pokažu kako se kreću stavovi među mladima, i koja stranka može da računa na njihovu podršku.

Upravo to je i zabrinulo protivnike ukidanja starosne granice za glasanje pre par godina. Naime, ekstremni desničari iz stranke NPD su na izborima za mlade u pokrajini Baden-Virtemberg dobila četiri puta više glasova nego na pokrajinskim izborima. To je važan argument za one da mladima ne treba dati pravo glasa. Ali, Volfgang Grindinger to odbacuje - on navodi kako je stranka Alternativa za Nemačku, takođe populistička, jako loše prošla na izobrima za mlađe od 18 godina. „Za nju je glasalo svega dva posto mladih. Ali zato su odrasli ovoj desno orijentisanoj stranci poklonili dovoljno glasova da ona danas ima svoje zastupnike Evropskom parlamentu. Mislim da ovde stvarno moramo da se zapitatamo – ko više naginje u desno? Odrasli ili deca?“, kaže on.

Kome pripada budućnost?

Činjenica je da Nemačka postaje sve starija. Već 2020. godine mladi će predstavljati tek jednu šestinu stanovništva. To bi moglo da znači da će o političkim odlukama i temama vezanima za budućnosti odlučivati sve starije osobe, navode u Fondaciji za prava budućih generacija.

Što se tiče 16-godišnjeg Feliksa Finkbajnera i njegovih prijatelja, oni sada prvo moraju da sačekaju odluku Saveznog ustavnog suda. Ali, do tada će nastaviti da se bore za svoja uverenja. Njihovi kalendari su već popunjeni terminima za predavanja o dodeli glasačkog prava za mlađe od 18 godina.