1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemački izvoz opasnost za Evropu?

Nemačka izvozi mnogo više robe i usluga nego što ih uvozi. To se ne sviđa mnogim državama i političarima. Oni tvrde da je nemački izvozni suficit kriv za ekonomsku neravnotežu u Evropi. Da li je to istina?

Neuwagen des Typs Ford-Fiesta und Fusion, die in Köln produziert wurden, werden am 10.09.2009 auf einem Binnenschiff über den Rhein in Düsseldorf gefahren. Die Aufnahme des dpa-Fotografen Oliver Berg hat im Wettbewerb dpa-Bild des Jahres 2009 den 2. Platz in der Kategorie Wirtschaft gewonnen. Zum neunten Mal hat die dpa Deutsche Presse-Agentur GmbH ihre _Bilder des Jahres_ prämiert. Sie zeichnet dabei von einer unabhängigen Jury ausgewählte Top-Fotos aus ihren Bilderdiensten aus. Foto: Oliver Berg dpa +++(c) dpa - Bildfunk+++

Izvoz u 2011. premašio bilion evra

ARCHIV - Ein Mann trägt am 20.12.2008 ein in Geschenkpapier eingeschlagenes Paket über die Einkaufsmeile Zeil in Frankfurt am Main. Pünktlich zu Weihnachten sind Deutschlands Verbraucher in Kauflaune. Die Exporte boomen schon lange, nun kommt auch der private Konsum hierzulande in Fahrt. Foto: Frank Rumpenhorst dpa (zu dpa-Korr: Macht der Verbraucher: Konsum stützt Aufschwung vom 23.11.2010) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Veće plate, veća potrošnja, veći uvoz ...

Nemačkoj ne ide loše, čak ni u krizi. Nacionalna privreda prosperira, stopa nezaposlenosti je na rekordno niskom nivou. U 2011. godini izvozni volumen premašio je magičnu brojku od bilion evra. Nemci su na drugoj strani trošili novac, ali, kad se bilansiraju uvoz i izvoz, činjenica je da Savezna Republika ima izvozni suficit od 156 milijardi evra. Trgujući s Nemcima, čak je 20 (od 27 zemalja Evropske unije) u protekloj godini zabeležilo - deficit.

Hans-Peter Kajtel, predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije, u toj činjenici ne vidi problem. Značaj evropskih suseda za izvoz Nemačke ionako opada, dok Nemačka igra sve važniju ulogu kada je reč o uvozu robe iz inostranstva, tvrdi Kajtel i dodaje: „Kritike nemaju puno veze s realnošću. Nemačka je najveći evropski uvoznik i lokomotiva konjunkturnog razvoja u evropskom prostoru.“

Dinamika na račun drugih

Izvozni višak nije ništa novo za Nemce. Nemačka redovno u svet izveze više nego što uveze. Ipak, u poslednjih deset godina, jaz između izvoza i uvoza sve je veći. U 2007. godini dosegao je rekordni nivo (195 milijardi evra).

Gustav Horn, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture u fondaciji „Hans Bekler“, taj razvoj naziva glasonošom krize u evro-zoni. Dužnička kriza je izvorno posledica „krize“ u izvozno-uvoznom bilansu; decenijama su neke zemlje gomilale dugove (i države i građani), ukazuje Horn. A druge zemlje, pre svih Nemačka, beležile su izvozni višak. Nemački suficit bazira se na dugovima manje konkurentnih zemalja, smatra Gustav Horn.

Njegovo rešenje: Nemci moraju više da zarađuju. Plate moraju da se povećaju. Tada će porasti i potrošnja, što bi se odrazilo i na porast uvoza iz inostranstva. „Izvoz mora da se nastavi što se i sada dešava. Na tržištu je u toku evropska utakmica i ta utakmica mora da cveta“, naglašava Horn. Ali, prihodi od izvoznih uspeha morali bi (delom) da stignu i do bankovnih računa zaposlenih, kako bi taj novac mogao da se troši na domaću i stranu robu i kako bi se, na kraju krajeva, uspostavila ravnoteža uvoza i izvoza“, kaže Horn.

Privreda odbacuje povišice plata

Hornovo mišljenje ne dele svi. Mihaela Hitera, predsednika Instituta nemačke privrede (IW), sklonog poslodavcima, Hornove reči ljute. On napominje da su troškovi rada u Nemačkoj visoki u poređenju s međunarodnom konkurencijom. Hiter precizira: samo su u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Danskoj troškovi rada „skuplji“ nego u Nemačkoj.

„Najbolje bi bilo da našu privredu održimo dinamičnom i da tako održimo i stopu potražnje za našim proizvodima u evro-zoni“, dodaje šef IW-a. A to neće biti lako. Uprkos sprovedenim reformama, od država poput Grčke, Portugala ili Španije neće biti moguće u kratkom roku „stvoriti“ industrijski jake zemlje.

One imaju suviše strukturnih problema. Evropa će još dugo morati da živi sa neravnotežom. A ta neravnoteža ne može se ukloniti „ograničavanjem“ izvoza uspešnih država, već samo uz pomoć uhodanih mehanizama Evropske unije: na primer preko strukturnih i kohezionih fondova.


Autori: Sabine Kinkarc / Srećko Matić

Odg. urednica: Ivana Ivanović