Nemački i austrijski vojnici na severu Kosova | Politika | DW | 26.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemački i austrijski vojnici na severu Kosova

NATO i Kfor situaciju na Kosovu i dalje ocenjuje nestabilnom. Zbog toga od oktobra 550 nemačkih i 150 austrijskih vojnika odlaze na sever Kosova, mada je bilo govora o ukidanju ORF bataljona koji sada čine Italijani.

ARCHIV: Bundeswehrsoldaten der Kosovo Force-Truppen (KFOR) kommen am Flughafen von Slatina im Kosovo an (Foto vom 25.04.12). Die Bundeswehr kann sich ein weiteres Jahr an dem 1999 gestarteten KFOR-Einsatz im Kosovo beteiligen. Dafuer gab das Bundeskabinett am Mittwoch (02.05.12) in Berlin gruenes Licht. Angesichts der angespannten Lage in der frueheren serbischen Provinz, die seit 2008 unabhaengig ist, beliess das Kabinett die Mandatsobergrenze bei 1.850 Mann. Derzeit sind gut 1.200 deutsche Soldaten im Kosovo eingesetzt. (zu dapd-Text)

Bundeswehr Kosovo Force-Truppen KFOR 2012

Ovo nije prvi put da se šalju dodatni nemački i austrijski vojnici na Kosovo. Nemačka, Austrija i Italija od avgusta 2011. godine imaju tzv. ORF (Operational reserve force) bataljon koji po potrebi pomaže vojnicima iz sastava međunarodnih trupa na Kosovu.

Generalmajor Erhard Drews, Kommandeur Division Luftbewegliche Operationen, spricht am Donnerstag (06.05.2010) vor dem Rückkehrerappell in der Georg-Friedrich-Kaserne in Fritzlar zu Journalisten. Rund 500 Bundeswehrsoldaten sind nach ihrer Rückkehr von Auslandseinsätzen in Afghanistan und dem Kosovo mit einer militärischen Zeremonie empfangen worden. In den vergangenen zwölf Monaten waren insgesamt 1300 Soldaten der Brigade am Hindukusch und auf dem Balkan eingesetzt. Die einzelnen Soldaten waren vier bis sechs Monate dorthin abkommandiert. Foto: Uwe Zucchi dpa/lhe

General Erhard Drevs

Komandant Kfor-a, nemački general Erhard Drevs, u razgovoru za DW objašnjava zadatke ORF bataljona: „Vojnici imaju zadatak da obezbede sigurnost, stabilnost i slobodu kretanja na većem delu severnog Kosova.“ To nije lak zadatak jer na severu Kosova uglavnom žive Srbi koji ne priznaju državu Kosovo.

Ratno nasledstvo

Posle ratova 90-tih godina, Kosovo je od 1999. godine bilo pod zaštitom i upravom UN. Kosovo, u kojem živi uglavnom albansko stanovništvo, 2008. godine je proglasilo nezavisnu republiku Kosovo, koju je u međuvremenu priznalo mnogo zemalja, među kojima i Nemačka. Vlada u Beogradu do danas nije prihvatila nezavisnost Kosova i smatra ga pokrajinom u Srbiji.

Takva politička situacija još uvek je uzrok etničkih sukoba, posebno na granice između Kosova i Srbije. Srpske nacionalističke snage često postavljaju barikade kako bi ometale rad kosovske policije i graničara. Srpski nacionalisti istovremeno otežavaju i rad 2000 pripadnika Euleksa, misije EU, koji imaju zadatak da pružaju pomoć u formiranju policije, pravosuđa i lokalne uprave.

Politika i prljavi poslovi

Komandant Kfora kaže da sukobi na granici nisu samo političke prirode: „Radi se o ilegalnoj trgovini svake vrste: oružje, droga ili ljudi. Kada je njihov poslovni model u opasnosti, takozvani Ilegalni biznismeni, ne libe se ni od najgoreg nasilja, ubistava.“

German army soldiers serving in the NATO peacekeeping mission in Kosovo guard a bridge near the town of Zvecan, Kosovo, Friday, June 1, 2012. NATO-led peacekeepers have confronted stone-throwing Serbs seeking to prevent the international troops from removing their roadblocks in the tense north of Kosovo. NATO troops have blocked the bridge with armored vehicles and barbed wire as they removed nearby concrete roadblocks set up by the Serbs. This triggered protests from an angry crowd of Serbs, which gathered by the checkpoint and started throwing rocks at NATO troops. (Foto:Darko Vojinovic/AP/dapd)

Barikade na severu Kosova

Prilikom uklanjanja jedne srpske barikade,u junu 2011. godine, ranjena su dva nemačka vojnika. Međutim, to su pojedinačni slučajevi, naglašava Drevs i dodaje da 95 odsto srpskog stanovništva na severu Kosova nije zainteresovano za otvoreni sukob.

Bez obzira na to, stanje je i dalje nestabilno, jer suštinski spor između Srbije i Kosova i dalje traje: “Sve dok ne bude rešen taj spor, uvek će dolaziti do sukoba na lokalnom nivou. Sve dok je tako, na Kosovu će biti potrebno prisustvo vojnih snaga”, kaže general Drevs.

Zadaci KFOR-a

Posle kosovskog rata 1999. godine, u zemlju na Balkanu su stacionirane Međunarodne snage, pod vođstvom NATO. Njihov prvobitni zadatak je bio da obezbede povratak ratnih izbeglica u region Kosova. Tokom godina, broj vojnika Kfora smanjivan. Trenutno se na Kosovu nalazi 6.200 pripadnika Kfora, od toga 5.500 regularnih vojnika i 700 vojnika iz sastava ORF bataljona.

Komandant Kfora Drevs kaže da se bezbednosno stanje na Kosovu proverava svaka dva-tri meseca. Sada je KFOR zajedno sa višom komandom NATO odlučio se od bataljona ORF još ne može odustati, pa će posle odlaska italijanskih vojnika, njihovo mesto od prvog oktobra preuzeti dodatni vojnici iz Nemačke i Austrije.

Od 7. septembra novi komandant Kfora

Nemački general-major Folker Halbauer biće novi komandant međunarodnih snaga Kfora na Kosovu, prenela je pre nekoliko dana nemačka agencija DPA pozivajući se na bezbednosne izvore u Berlinu. Halbauer (56) je šef štaba u štabu kopnene vojske u nemačkom ministarstvu odbrane. Primopredaja dužnosti planirana je za 7. septembar. Od 1999. godine, kada su međunarodne snage stacionirane na Kosovu, Halbauer je šesti nemački oficir na njihovom čelu.

Autori: Rahel Gesat / Agencije
Odgovorna urednica: Dijana Roščić