1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemački Džems Bond

BND je nemačka verzija onoga što se kolokvijalno zove obaveštajna ili tajna služba. Mada je podložna kontroli demokratskih državnih institucija, njen se rad ipak većinom odvija u tajnosti.

default

Nemačka obaveštajna služba

Njegovo ime je Bond, Džems Bond. On je Englez, školovao se u Oksfordu, po zanimanju je tajni agent s licencom za ubijanje. Radna knjižica mu je zavedena pod brojem 007, zaposlen je u obaveštajnoj službi MI 6, često putuje svetom u službi njenog veličanstva.

Njegove nemačke kolege se zovu Šmit ili Šulc, školovale su se u Braunšvajgu ili Oberhauzenu, a njihova se matična kuća zove BND. I oni često putuju, ali u službi nemačkog parlamenta.

Šta je BND?

Odmah nakon završetka Drugog svetskog rata američke okupacione trupe su angažovale general-majora nemačke vojske Rajnharda Gehlena da sastavi njima podređenu obaveštajnu službu. Tako je već 1946. godine nastala tzv. Organizacija Gelen čiji su članovi najvećim delom bili bivši pripadnici SS-a, Gestapoa i Vojne kontraobaveštajne službe Vermahta. Godinama su za SAD na teritoriji podeljene Nemačke vodili špijunski rat sa istočnonemačkim sunarodnicima kojima je na čelu bio legendarni Markus Wolf, te njihovim patronima iz ruskog KGB-a. Tek deset godina kasnije, 1956. godine, Organizacija Gehlen prelazi pod punu nadležnost nemačke vlade i dobija ime Nemačka obaveštajna služba - BND. Dugogodišnji predsednik tajne službe, August Haning, objašnjava čemu ona uopšte služi:

" Obaveštajna služba mora Vladi da dostavlja informacije koje drugi nisu u stanju da dostave. Vlada stalno donosi odluke na planu spoljne politike ili obrane za koje su joj neophodne informacije. To uključuje i tajne informacije, i njih dobavlja Nemačka obaveštajna služba."

Nemačka firma nema veliki ugled

Na čelu službe nalazi se predsednik, ali pri uredu kancelara postoji šesto odeljenje koje je nadležno za koordinaciju rada triju nemačkih tajnih službi: BND-a, Ureda za zaštitu ustava i Vojne obaveštajne službe. Uz to u okviru parlamenta radi i poseban odbor za kontrolu rada tajnih službi, u kojem su predstavnici svih parlamentarnih stranaka.

U svetu tajnih službi nemačka "firma" nema veliki ugled - poznavaoci se često rugaju da je mnoge navodno tajnih informacije Službe moguće pronaći u novinama. BND nije znao ništa o planovima za izgradnju Berlinskog zida 1961. godine, jednako kao što nije predvideo ni njegov pad 1989. godine. Služba nije pružala prave procene ni kada se radilo o ratovima na području nekadašnje Jugoslavije, a i sve pripreme za genocid u Srebrenici su joj ostale nepoznate.

Na svetlo dana mahom izbijaju neuspesi

S druge strane u prirodi stvari jeste činjenica da se o radu tajne službe ne zna mnogo u javnosti. Na svetlo dana uglavnom izbijaju neuspesi i skandali - bilo da se radi o prisluškivanju novinara, ili insceniranom krijumčarenju plutonijuma. O uspešnim operacijama, vrednim informacijama i sprečenim terorističkim napadima se malo zna. I upravo tu je sličnost sa Bondom: džentlmen zadovoljno ispija svoj martini, nakon što je upravo svet spasao katastrofe.

  • Datum 30.11.2008
  • Autor Zoran Arbutina
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/G6G9
  • Datum 30.11.2008
  • Autor Zoran Arbutina
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/G6G9