1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačke nuklerake (ni)su sigurne

Atomska katastrofa u Japanu ponovo je pokrenula rasprave o korišćenju atomske energije u Nemačkoj. Kritičari upozoravaju na opasnost koja se krije iza 17 nemačkih atomskih centrala.

default

Neke od nuklearki u Nemačkoj stare i po pola veka

Većina Nemaca nema poverenja u atomske centrale, jer su one poslednjih godina bile u žiži javnosti zbog čestih kvarova. Čak 61 odsto nemačke populacije protivi se proizvodnji atomske energije u svojoj zemlji. Strahuju za svoju bezbednost, a sumnju im dodatno povećava i strah od mogućih posledica radioaktiviteta.

U Nemačkoj ima 17 atomskih centrala, a da im bezbednost danas nije jača strana, potvrđuje i primjer atomske centrale Krimel. U trafo-stanici te centrale 2007. godine je zbog kvara izbila vatra, a kada je nakon dve godine trebalo da bude ponovo otvorena, nastao je kratki spoj. Pumpe nisu pokrenute, tako da je Krimel do danas ostao zatvoren.

AKW Neckarwestheim

Atomska centrala Nekarvesthajm na jugu Nemačke

Krimel je centrala relativno mlađeg datuma. Sedam najstarijih, među kojima Biblis i Nekarvesthajm na jugu Nemačke, izgrađene su pre 50 godina. Sadašnja vlada im je produžila rok, a kritičari smatraju da je tehnologija tih centrala odavno prevaziđena.

Problematično je i njihovo mesto izgradnje, poručuje Kristof fon Lifen, stručnjak za atomsku energiju u ekološkom pokretu „Greenpeace“. „Nekarvesthajm se nalazi u oblasti u kojoj nisu isključeni zemljotresi. Tu je proteklih godina dolazilo do pucanja tla. Nekarvesthajm u današnjim uslovima više ne bi dobio dozvolu za rad“, tvrdi Kristof fon Lifen.

Prevaziđena tehnologija atomskih centrala u Nemačkoj

Problem pojedinih nemačkih atomskih centrala je i taj što njihovi beznednosni rezervoari nisu kao u Japanu izgrađeni od betona, već od čelika koji pri velikim temperaturama, u slučaju eventualnih havarija, počinju da se tope. Drugi problem mogu izazvati i avionske nesreće, odnosno činjenica da pojedine atomske centrale nemaju dodatnu bezbednosnu zaštitu u slučaju pada aviona.

Bez obzira na to da li je atomska centrala novijeg ili starijeg datuma, potrebna joj je i struja za računare, vazduh, svetlo i pumpe za hlađenje vode. Iako pri nestanku struje, taj posao preuzimaju baterije i agregati, ipak ima opasnosti. „Moguće je, kao u Fokušimi, da se agregati za dovod struje upale, ali da se nakon jednog sata ponovo ugase zbog štete na električnim dovodima. To je takođe jedna od velikih opasnosti koja preti i kod nas u Nemačkoj“, upozorava Kristof fon Lifen.

„Operateri atomskih centrala na dan zarađuju milion evra“

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je 2009. godine odobrila produžetak rada svih 17 atomskih reaktora od osam do 12 godina, izjavila je da će vlada preispitati tu strategiju. Za sutra (15.3.) je najavila sastanak sa svim premijerima 16 nemačkih pokrajina.

Flash-Galerie Wochenrückblick KW 12 2010 Atomkraftwerk Biblis in Hessen

Nuklearka Biblis u Hesenu

„Ne mogu danas da kažem da su naše atomske centrale nesigurne. Bilo bi fatalno kada bih jednostavno izjavila da su one nisu bezbedne. Po saznanjima kojim raspolažemo, naše atomske centrale jesu sigurne, ali ćemo ipak morati da vidimo kakva su iskustva iz Japana, šta nam to govori i koje zaključke iz toga možemo izvući“, rekla je nemačka kancelarka.

Lobisti atomskih centrala u Njemačkoj su veoma jaki. Ni ne čudi, jer je operaterima njemačkih atomskih centrala dnevno zagarantovan profit u iznosu od milion evra.

Autorke: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 14.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R95G
  • Datum 14.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R95G