1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka se razvija zahvaljujući migrantima

Stanovništvo Nemačke se protekle godine značajno uvećalo. Još jedan bejbi-bum? Ne, za to su odgovorni imigranti. Taj trend nosi nove mogućnosti, ali i rizike.

Nemačka privlači stotine hiljada stranaca iz najrazličitijih zemalja. Među njima je veliki broj stanovnika Evropske unije iz južne i istočne Evrope. Prošle godine se u Nemačku doselilo oko 300.000 više ljudi nego što se iz nje iselilo. Zbog toga broj stanovnika sada gotovo da dostiže, po podacima nemačkog Zavoda za statistiku, 82 miliona ljudi. Većina pridošlica stanuju u blizini velikih gradova, poput Kelna, Frankfurta ili Minhena, dok se u unutrašnjosti zemlje rast gotovo i ne primećuje.

Štefan Krenert, Berlinski Institut za stanovništvo i razvoj

Štefan Krenert, Berlinski Institut za stanovništvo i razvoj

Potrebna – kultura dobrodošlice

Veliki broj Grka, Španaca ili Bugara veruje da je preseljenje u Nemačku jedina šansa da sami zarađuju za život. U njihovim zemljama vlada visoka nezaposlenost – i nema izgleda da će uskoro biti bolje. I pored toga, mnogi se razočaraju kada ih unutar nemačkih granica ne dočekaju raširenih ruku. Nemačkoj je potrebna kultura dobrodošlice, kaže Štefan Krenert iz Berlinskog instituta za stanovništvo i razvoj.

„Nemačka se često izolovala u prošlosti. Potrebni su nam dobro obrazovani migranti, dakle moramo da olakšamo priznanje kvalifikacija u Nemačkoj i damo im mogućnost da ovde ostanu sa svojim porodicama“m, ukazuje Krenert. Pored konkretnih pravnih koraka, važna je i tzv. kultura dobrodošlice, što znači da migranti ne bi trebalo da u kojekavim zavodima satima čekaju na certifikate i da ih činovnici ponižavaju.

Nemačka profitira

Trenutni talas imigranata pre svega čine ljudi sa visokim kvalifikacijama: inženjeri, akademici, stručnjaci. Nemački privrednici od toga stiču dobit, a uz njih i celo društvo. Međutim, dugoročno gledano, bilo bi pogrešno da se visoko obrazovanim ljudima pokloni previše pažnje, upozorava Štefen Krenert: „Nemačkoj nisu potrebni samo inženjeri, potrebni su joj naprimer i ljudi koji neguju bolesne i stare osobe, kojima nije neophodna tolika stručnost. Tako i oni slabije kvalifikovani imaju šansu da se integrišu.“

Ranije su pridošlice učile nemački u takozvanim „Auszidler kursevima”, koji se danas nazivaju „kursevi integracije“. Ali nova generacija imigranata zahteva da se kursevi prilagode za pojedinačna polja, kaže Ginter Hajneker iz škole jezika Arenalingua. „Polaznicima se nude radna mesta inženjera, naučnika, lekara ili negovatelja i naravno da je za jednog naučnika potreban drugačiji nemački nego za nekog u gastronomiji.“

Kursevi integracije za migrante

Kursevi integracije za migrante

U većini firmi na poslodavcu je da odluči da li će poslati stranog radnika na kurs nemačkog. Istovremeno, postoje oblasti, na primer zdravstvo, gde je zakonski propisano da lekari, bolničari, i medicinske sestre moraju da poseduju „viši srednji nivo“ nemačkog. To je jedan od razloga što je broj polaznika kurseva proteklih godina „prosto eksplodirao“, kaže Hajneker.

Integracija umesto podkulture

Migranti koji dolaze iz Evropske unije često žele da se zaposle i uključe u društveni život po svaku cenu, primećuje Štefen Krenert. Tako za njih ne postoji opasnost da se izoluju unutar Nemačke.

Dolazak radne snage iz inostranstva ima i jednu skrivenu dimenziju: ono što Nemačka dobija, zemlje porekla gube. To na primer važi za državnu kasu: U Nemačkoj je situacija opuštenija zbog kvalifikovanih radnika iz inostranstva, ali u njihovim domovinama državni budžet gubi novac zbog takozvanog „odliva mozgova“. U pojedinim južnoevropskim zemljama broj mladih ljudi se i onako smanjuje zbog bele kuge. Tako se stvara problem – kratkoročno gledano te zemlje brinu za manji broj nezaposlenih, ali u budućnosti neće imati dovoljno radne snage da stanu na sopstvene noge.

Za stručnjake poput Štefana Krenerta iz berlinskog Instituta za stanovništvo i razvoj doseljavanje predstavlja šansu za nemačko društvo. Pod jedan, domaće stanovništvo treba još bolje pripremiti da prihvati nove sugrađane u svoju sredinu. Na drugoj strani, već bi se trebalo spremati za sledeću privrednu krizu. Pouku možemo izvući iz Španije, kaže Štefen Krenert „U jednom periodu 2005. godine migranti su se masovno zapošljavali, jer su bili neophodni građevinskoj industriji – ali su migranti bili i među prvima koji su izgubili posao. Slična opasnost postoji i u Nemačkoj, u fazi opadanja upravo migranti rizikuju socijalne probleme.

Autori: Martin Koh / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković