Nemačka profitira od pomoći Grčkoj? | Politika | DW | 04.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka profitira od pomoći Grčkoj?

Grčki političari u jeku predizborne kampanje optužuju Nemačku da dobro zarađuje na kreditima zaduženoj Grčkoj. Finansijski stručnjaci iz Nemačke su drugačijeg mišljenja.

ILLUSTRATION - Zwei Ein-Euro-Münzen, eine davon aus Griechenland, stehen am Montag (27.02.2012) auf einem Granitpoller vor dem Bundestag in Berlin. Das Parlament berät an diesem Tag in einer Sondersitzung über Finanzhilfen für Griechenland und den kommenden Europäischen Rat in Brüssel. Foto: Tim Brakemeier dpa/lbn usage Germany only, Verwendung nur in Deutschland

Bundestag berät über Finanzhilfen für Griechenland

Nemačka je u poslednje dve godine na pomoći Grčkoj zaradila 400 miliona evra. Tako je bar na predizbornim skupovima u Grčkoj prethodnih dana tvrdio predsednik socijaldemokratske stranke PASOK i donedavni grčki ministar finansija Evangelos Venizelos. On to obrazlaže visokim kamatama koje poverioci naplaćuju od svojih dužnika. U ovom slučaju Nemačka od Grčke.

bitte anhängendes Bild möglichst zeitnah in die Datenbank einstellen Jörg Krämer, Chefvolkswirt Commerzbank Quelle: Commerzbank AG Henrik Böhme

Jerg Kremer

„Potpuna besmislica“, odgovara Jerg Kremer, glavni ekonomista nemačke Komercbanke. „Grčka je od Nemačke dobila kredite pod posebnim uslovima sa kamatama koje ni u kom slučaju ne pokrivaju rizik koji iz tih kredita proizilazi“, zaključuje Kremer. Pri tom se uopšte ne računa na 100 milijardi evra koje su privatni poverioci (među kojima i mnogi nemački) oprostili Grčkoj.

Izjave nekih nemačkih političara, poput ministra finansija Volfganga Šojblea, kako Nemačka od Grčke naplaćuje kamate, Kremer vidi u dnevno-političkom svetlu. „Kada nemački ministar finansija te kamate prikazuje kao zaradu, onda on to čini kako bi umirio nemačke birače i kako bi odvratio pažnju od stvarne cene grčkih dugova koja je u stvarnosti mnogo veća“, kaže Kremer.

Pomak, u najboljem slučaju, za 10 godina

Rizici za Grčku i njene poverioce još uvek su veliki. Novi oproštaj dugova bi teško pogodio sve zemlje evro-zone kao i Evropsku centralnu banku. Ekonomista Komercbanke je, kad je u pitanju finansijska budućnost Grčke, manje optimista nego ministar finansija koji veruje u napredak u Atini. „Postoji opasnost da će države koje trenutno Grčkoj šalju novac, u jednom trenutku zavrnuti slavinu, nakon čega Grčka više neće moći da plaća svoje dugove“, strahuje Kremer.

ARCHIV: Die Flagge Griechenlands weht in Athen auf dem Dach des Parlamentsgebaeudes (Foto vom 12.11.11). Am Montag (16.01.12) beginnen die Troika-Experten von EU-Kommission, Europaeischer Zentralbank und Internationalem Waehrungsfonds in Athen mit den Verhandlungen ueber das neue Rettungsprogramm fuer Griechenland. Das Team muss die Umsetzung der Reformen pruefen und analysieren, ob die bisher geplante Hilfe von 130 Milliarden Euro aus den Euro-Staaten und ein Verzicht von 100 Milliarden Euro seitens der Banken und Fonds zur Sicherung der griechischen Schuldentragfaehigkeit ausreichen. (zu dapd-Text) Foto: Axel Schmidt/dapd // Eingestellt von wa

Spasioci Grčke polažu nadu u privredni rast zemlje

Nemački ministar finansija, naravno, nerado govori o mogućnosti takvog razvoja događaja. On samo oprezno spominje mogućnost novih kredita za Grčku i nakon isteka aktuelnog paketa. Nakon svih paketa i zaštitnih kišobrana proteklih meseci i godina, spasioci Grčke sada sve nade polažu u privredni rast te zemlje. Prema toj računici, bolja konjunktura ubrzaće vraćanje dugova. Ali nemačka javnost smatra da bi Grci trebalo da učine više u pogledu temeljnih reformi državnih struktura i da se pojačano okrenu borbi protiv korupcije.

U svakom slučaju, kako strahuju analitičari poput Aleksandra Kritikosa sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja, Grčka, a time i celokupna evro-zona, neće se tako brzo izvući iz dužničkog ropstva. „Sve ako Grčkoj i uspe da finansira i progura inovacije i reforme ona će tek za deset - petnaest godina početi da prikuplja dovoljno prihoda od poreza koji bi omogućili vraćanje dugova“, zaključuje Kritikos.

Autori: Panagiotis Kuparanis / Nenad Krajcer

Odg. urednica: Ivana Ivanović