1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka posreduje u Ukrajini

Evropska unija i OEBS veruju da Nemačka ima najbolje šanse da mirno razreši krizu u Ukrajini. Ipak, napori nemačke vlade za sada su bez rezultata. Mnogi otvoreno traže da Nemačka „strožije“ postupa sa Rusijom.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer trudi se da pregovara oprezno – i sa Rusijom i sukobljenim stranama u Ukrajini. Pri tom se oslanja na tradicionalnu „Istočnu politiku“ koju je uspostavio kancelar Vili Brant još tokom 1970-ih i koja se pokazala kao uspešna. Ipak, socijaldemokrata (SPD) Štajnmajer za sada nije uspeo da pronađe zajednički jezik sa zainteresovanim stranama. Predstavnici Hrišćansko-demokratske (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koje su, zajedno sa SPD-om, u vladajućoj koaliciji u Berlinu, procenjuju da Štajnmajer nije poslao dovoljno jasne signale. Pojedini poslanici otvoreno traže strožiji i tvrđi nastup protiv Putina.

Takvi zahtevi mogu se možda objasniti i predstojećim izborima za Evropski parlament. Međutim, i ministar spoljnih poslova prelazne vlade Ukrajine Andrej Dešicja, zatražio je od svog nemačkog kolege Štajnmajera da nemačka vlada oštrije nastupi protiv Putina. Po rečima ukrajinskog ministra, Rusija još uvek podržava militantne separatiste koji se bore protiv ukrajinske vojske u Donjecku i Lugansku.

Dr. Stefan Meister

Štefan Majster: Ruski političari reaguju na snagu, a ne na kompromise

Zbog borbi i drugih nasilnih incidenata na istoku Ukrajine, u mnogim izbornim okruzima nisu ni otpočele pripreme za parlamentarne izbore koji su zakazani za nedelju 25. maj. Upravo ti izbori trebalo bi pomognu u smirivanju situacije.

Opasno je hodati po žici

„Osnovni problem je to što kancelarka odbija ulogu posrednika i kloni se rizika“, kaže stručnjak za Rusiju Štefan Majster. On je predstavnik Evropskog veća za odnose sa inostranstvom čije je sedište je u Berlinu, i tvrdi da bi Angela Merkel trebalo da otputuje u Moskvu i lično pregovara sa Putinom, umesto da se sve svodi na telefonske razgovore. Neophodni su direktni i brzi pregovori, smatra taj stručnjak. „Iz raznih razgovora u Moskvi načuo sam da tamo nema više ustezanja“, naglašava Majster kada govori o budućim potezima Rusije u Ukrajini.

Što se tiče sankcija Zapada koje se gromoglasno najavljuju, a bojažljivo sprovode, Majster smatra da je Moskva dobro procenila situaciju: „Ruski političari reaguju na snagu, a ne na kompromise“. Zbog toga je u pregovorima važno pokazati kredibilitet, kaže Majster. „Da li prihvatamo varničenja u Moldaviji? Da li prihvatamo pripajanje Južne Osetije ili Abhazije? Ili možda iskre sukoba u Gruziji“, pita Štefan Majster, koji je ranije radio za Nemačko društvo za spoljnu politiku.

Nepredvidljivost sankcija

Ernst-Jörg von Studnitz

Ernst-Jerg Študnic: Putina ne treba gurati u šablon „prijatelja i neprijatelja“

Istovremeno, bivši ambasador Nemačke u Moskvi Ernst-Jerg Študnic, brani trenutno držanje Nemačke: „Smatram da je to što rade ministar spoljnih poslova i kancelarka izuzetno pametno“, komentariše diplomata. Po njemu, Putina ne treba gurati u šablon „prijatelja i neprijatelja“. Študnic ne veruje da sankcije mogu da ispune svoju svrhu i podseća da je pripajanje Krima dodatno podiglo Putinov rejting. Stroži nastup koji uključuje i uvođenje privrednih sankcija naveo bi ruskog predsednika da ode dublje u izolaciju. „To je izuzetno opasno“, kaže Štundic.

Dakle, pred nemačkim posrednicima je težak zadatak: moraju da povuku jasne političke granice koje se ne smeju preći i da istovremeno pruže diplomatsku pomoć svim učesnicima u sukobu.

Blagostanje kao oružje mira

„Neutralnost Ukrajine veoma je važna“, komentariše Kristijan Hake. Taj politikolog sa Bonskog univerziteta vidi samo jedno rešenje: Ukrajinu van Evropske unije i NATO. To stanovište brani i bivši nemački kancelar Helmut Šmit, koji se protivi svakom pokušaju Evropske unije da privuče Ukrajinu „na stranu Zapada“. On je to čak nazvao „megalomanijom“ birokrata iz Evropske unije.

Karl-Georg Velman, poverenik za Ukrajinu u poslaničkom klubu CDU/CSU i predstavnik nemačko-ukrajinske parlamentarne grupe ukazuje na socijalne sukobe za koje su delom zaslužne neredovne plate i penzije ukrajinskih građana. Velman smatra da se mora pregovarati o većim pravima za regione – i o više novca. „Naš zadatak je da Ukrajina stane na svoje noge i da se stvore radna mesta“, kaže političar iz stranke CDU.

Nemačko poverenje u „okrugli sto“

Štefen Majster iz Evropskog veća za strane odnose smatra da svakako treba razgovarati sa stanovnicima regiona koji su proglasili nezavisnost i uključiti ih u ceo proces. Na drugom zasedanju takozvanog „okruglog stola“ u Harkovu, bilo je pojedinaca iz tih oblasti. ali samozvani predvodnici tih regiona nisu bili prisutni. Predsednik vlade u Kijevu Arsenij Jazenjuk odbio je da razgovara sa njima i naziva ih teroristima.

Uprkos tome, stručnjaci veruju u potencijal „okruglih stolova“ i podsećaju da su nekadašnje revolucije u istočnoj Evropi na isti način dovedene do mirnog raspleta – uključujući tu i onu iz bivše Istočne Nemačke.

Nemački diplomata Volfgang Išinger, po nalogu OEBS-a, organizuje okrugli sto za rešavanje sukoba u Ukrajini. On bi trebalo da zaseda po treći put u sredu 21. maja u ukrajinskom gradu Čerkasiju.