1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka od Srbije (ne) traži više?

Nemačka nije protivnik proširenja EU, niti se u razgovorima sa kancelarkom i drugim zvaničnicima pominjala inicijativa usporavanja ili odlaganja odluka vezanih za nove korake zemlja Zapadnog Balkana na evropskom putu

Kancelarka Merkel i predsednik Tadić

Kancelarka Merkel i predsednik Tadić

Iako na nedavno završenom kongresu vladajuće nemačke Hrišćansko demokratske unije (CDU) u Lajpcigu, gde su osnovne teme bile Evropa i ekonomija, nije bilo reči o proširenju Unije, evropska parlamentarka iz redova CDU, Doris Pak, kaže da većina njenih partijskih kolega, kao i visoki zvaničnici stranke, smatraju da je dosadašnje proširenje Evropske unije bilo od pomoći, pogotovo za Nemačku.

Kada su u pitanju budući koraci evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana, Pak za Dojče vele objašnjava da se stvari neće odvijati niti težim putem niti sporije u odnosu na hrvatske integracije. Istovremeno ona naglašava da se Srbiji ne postavljaju novi uslovi: „Niko ne može da kaže da tražimo više. Ni ne traži se priznavanje Kosova u ovom trenutku i to je jasno. Ali tražimo da život za građane na Kosovu, bez obzira na nacionalnost, postane bolji nego što jeste.“

Doris Pak

Doris Pak

Komentarišući stav onih koji smatraju da u EU postoje zemlje, a među njima se navodi i Nemačka, koje imaju „tvrđi stav“ prema daljem proširenju Unije, Elmar Brok, takođe evropski poslanik iz redova vladajuće stranke nemačke kancelarke Angele Merkel, kaže da je, posle iskustava sa prethodnim proširenjima, EU sada pažljivija u kontrolisanju ispunjavanja uslova za članstvo i da su, samim tim, i pregovori o pristupanju postali zahtevniji.

Brok ipak naglašava da Srbija ide u dobrom pravcu, da vidi šansu za njen kandidatski status, kao i da se nada da će se dalji proces pristupanja Srbije EU voditi na način koji je već viđen kod drugih zemalja: „Na duže staze, bez Srbije nije moguće obezbediti stabilnost na Zapadnom Balkanu. Ali mora biti jasno da članstvo zahteva rešenja. Kancelarka Merkel je rekla da Kosovo ne treba da se rešava u EU već pre ulaska u EU.“

Prvo konsolidacija Evrope, pa dalje proširenje

U trenucima, dok se Evropska unij na svim nivoima bori sa unutrašnjom ekonomskom krizom, a proširenje ne predstavlja najveći evropski prioritet, iz redova vladajuće nemačke Hrišćansko demokratske unije, poručuju da Nemačka stoji iza obećanja datih u Solunu 2003. godine, kada je zemljama Zapadnog Balkana rečno da će ući u EU, čim ispune potrebne uslove za to.

Elmar Brok

Elmar Brok

„Mi smo u poslednjih 20 godina imali ’revoluciju’ u Evropi. Jedinstveno tržište, monetarna unija, proširenje na 12 zemalja. To je značilo mnogo za naše građane, ali ono što sada moramo da uradimo jeste konsolidacija. Uniju od 27 zemalja moramo da ojačamo funkcionalno. Sva pravila EU moraju se primenjivati na sve zemlje Unije. Moramo da uradimo svoj ’domaći zadatak’, kako bi pojačali integracioni kapacitet EU, što je neophodno za proširenje. Pošto pregovori o pristupanju obično traju između pet i osam godina, mislim da, ako završimo naše poslove na valjan način, a ova kriza će nas pogurati u tome, to može čak i da olakša pristupanje onih zemalja koje ispune uslove za članstvo“, kaže za Dojče vele Elmar Brok.

Da posle pristupanja Hrvatske 2013. godine do sledećeg proširenja neće praviti veći razmak od onoga koji je potreban da otpočnu i da se završe pristupni pregovori, a što je najmanje pet godina, smatra i Doris Pak: „Nemojte da brinete. Stvari će se i dalje odvijati. Pitanje je ko će dobiti šta u ovom trenutku, a odluka o tome će biti doneta uskoro. Za Crnu Goru stvari su malo jasnije kada se radi o početku pristupnih pregovora. Što se tiče Srbije, kancelarka Merkel je još u Beogradu rekla da nije potrebno danas priznati Kosovo, ali da se mora stvoriti bolja klima. To znači nastaviti dijalog, ali i primeniti rezultate tog dijaloga.“

CDU na kongresu u Lajpcigu: Za Evropu i za Nemačku

CDU na kongresu u Lajpcigu: Za Evropu i za Nemačku

Kada je ostatak region Zapadnog Balkana u pitanju, Elmar Brok kaže da svaka zemlja napreduje na osnovu svog stepena razvoja. Pored Srbije koja, prema njegovim rečima „ide u dobrom pravcu“, situacija sa Crnom Gorom „nije tako komplikovana“, a u Bosni i Hercegovini, „dokle god država nije funkcionalna, imamo problem: Ne možemo da primimo zemlju sa problemom koji će postati problem Evropske unije. Zato ćemo im pomoći da reše probleme i onda možemo da imamo pregovore o članstvu“, zaključuje Brok u razgovoru za Dojče vele.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM