1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka nema šta da se žali na useljenike

Nemački gradovi žale se da imigranti iz siromašnih zemalja Evropske unije iskorišćavaju sistem socijalne zaštite. Nasuprot tome, EU smatra da doseljenici donose korist Nemačkoj.

default

Useljenici u Duizburgu

Veliki nemački gradovi, kao što je Berlin, Manhajm ili Duizburg moraju da se izbore sa prilivom siromašnih doseljenika iz Rumunije i Bugarske. Došljaci iz najsiromašnijih zemalja Evropske unije useljavaju se u jeftine nekretnine i primaju dečiji dodatak od 190 evra mesečno po detetu. To možda nije mnogo za jednog Nemca, ali za mnoge od tih imigranata, to je više od onoga što će zaraditi kod kuće. Čak i ako posle tri meseca moraju da odu jer nisu našli posao, isplati im se da redovno putuju u Nemačku i uzimaju novac.

Zarada na useljenicima - život u nehumanim uslovima

Zarada na useljenicima - život u nehumanim uslovima

Uskoro bi čak njihovi prihodi mogli da se povećaju. Naime, početkom sledeće godine, Rumuni i Bugari imaće pravo na socijalnu pomoć tokom svoja tri meseca u Nemačkoj, pa gradovi strahuju da će „imigracija siromašnih“ prerasti u pravu epidemiju. Rajnhhold Španijel, gradski funkcioner iz Dizburga smatra da je to „trenutno najveći društveni i politički problem“.

Stranci pomažu razvoju Nemačke

Istovremeno, iz izveštaja Evropske komisije o uticaju useljenika na budžet članica Evropske unije proizilazi da razloga za zabrinutost nema. Evropska komisija tvrdi da doseljenici iz ostatka Evropske unije čine manje od pet odsto korisnika socijalne pomoći u Nemačkoj – kao i u Finskoj, Francuskoj, Holandiji ili Švedskoj. Većina imigranata živi u porodicama gde makar jedan član domaćinstva radi, navodi se u izveštaju: „Postoji malo dokaza“ da je glavna motivacija Evropskih građana za migraciju dobijanje državne pomoći. Važniji razlozi su posao ili porodične veze.“

Po rečima evropskog komesara za rad i socijalnu politiku Lasla Andora „velika većina Rumuna i Bugara rade i doprinose razvoju Nemačke, odnosno, oni plaćaju poreze i dadžbine i u toj zemlji troše novac.“

Rajnholdu Španijelu, međutim, ne smetaju visokokvalifikovani Rumuni i Bugari, jer budžet Duizburga, kaže, opterećuju oni drugi: „Uzrok za migracije siromašnih jesu ekonomskih problemi u matičnoj zemlji, a prisutna je i diskriminacija. Ljudi zbog toga napuštaju svoje domove i dolaze u Nemačku.“

Poboljšati životne uslove u zemlji porekla - Romi u Rumuniji

Poboljšati životne uslove u zemlji porekla - Romi u Rumuniji

Mnogi od njih su Romi koji u svojim zemljama žive u očajnim uslovima. Često su neobrazovani ili čak nepismeni. Oni biraju gradove kao što je Dizburg, jer su tamo kirije niske: „Ovde imamo veoma oronule kuće” kaže Španijel za DW. „Gazde iznajmljuju dušeke za deset evra za noć. Imigranti neće u Diseldorf, Štutgart ili Hamburg, jer su stanarine tamo previsoke.“

U Duizburgu trenutno živi 8.500 takvih imigranata, a svakog meseca stiže još 500.

Nova pravila?

Stručnjak za siromaštvo sa Kelnskog univerziteta Kristof Butervege smatra, ipak, da situacija nije tako sumorna: „To bi moglo da predstavlja problem za pojedine gradove, naročito za gradove sa manjim budžetom, ali ako se pogleda šira slika, cela Nemačka, ona ima dovoljno novca da se izbori sa tim problemima.“

Istovremeno, nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih, insistira da Evropska unija mora da učini više, na primer da usvoji pravila po kojima će Berlin moći da zaustavi ulazak ljudi koji su već bili u Nemačkoj i nisu uspeli da nađu posao. Fridrih je to formulisao na sledeći način: „Ljudi koji žele da koriste našu socijalnu pomoć, ne smeju da zloupotrebljavaju slobodu kretanja.“

Profesor Butervege reaguje zajedljivo: „Vreme je da Fridrih prestane sa predizbornom kampanjom. On koristi te siromašne useljenike da bi se predstavio kao žestok momak, ali bi trebalo da prizna da se radi o građanima Evropske unije. On želi samo slobodan protok kapitala, ali sloboda kretanja za ljude je važnija.“

Iako iz Evropske unije poručuju da Nemačka nema razloga da se žali, veliki broj siromašnih i nezaposlenih građana Unije ipak duboko opterećuje gradove, ili čak određene ulice. Španijel kaže da ne želi da promeni zakon: „Ti ljudi imaju isto pravo na kretanje kao i Francuzi i Englezi, ali jednostavno ne možemo da izađemo na kraj sa problemima, oslanjajući se samo na resurse Duizburga. Treba nam pomoć nemačke vlade i Evropske unije.“

Dugoročno, novac iz fondova Evropske unije morao bi da popravi stanje stvari u matičnim zemljama i tako smanji pritisak na potencijalne emigrante. Ali to se neće desiti brzo. Do tada, predstavnik Duizburga Španijel ostaje zabrinut: „Moramo da budemo pažljivi, da ne preopteretimo socijalnu infrastrukturu. Već postoje opštine za koje je sve to – previše.“

Autori: Majkl Loton / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković