1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka medalja za američkog vojnika

Za svoju hrabrost i angažman u akciji spasavanja jednog nemačkog padobranca u Avganistanu, američki bolničar Piter M. Voken odlikovan je medaljom nemačkog Bundesvera za isticanje u borbi.

Piter M. Voken u trenutku primanja medalje

Piter M. Voken u trenutku primanja medalje

„Metak me pogodio u gornji deo leve ruke. Živci i mišići na tom mjestu još uvek su oštećeni. U trenutku kada sam bio pogođen imao sam osećaj kao me udarila struja i trebalo je da prođe nekoliko sekundi dok nisam shvatio šta se dogodilo. Kada sam hteo da ustanem, osetio sam da ne mogu da pomaknem levu ruku, da ona nekako ’visi’ na leđima. Tek tada mi je u stvari postalo jasno da je stvar ozbiljnija nego što sam mislio“, seća se Tim Foken, padobranac nemačkog Bundesvera.

Tim Foken i Piter M. Voken

Tim Foken i Piter M. Voken

On se danas još uvek nalazi na rehabilitaciji; njegovo stanje je stabilno iako bolove u leđima i ramenima oseća i dalje. Trenutak koji opisuje dogodio se 17. oktobra 2010. godine u Avganistanu. S obzirom na opasnost situacije u kojoj se našao i bio ranjen, pitanje je da li bi uopšte uspeo da preživi da, tako reći u poslednjem trenutku, nije stigla pomoć – u obliku američkog poručnika, bolničara Pitera M. Vokena.

„Tim je pravo čudo, drugi bi ležali i čekali na pomoć..“

„Koliko se sećam, ležao sam u jednom rovu. Ne mogu sa sigurnošću svega da se setim jer sam, osetivši bolove i shvativši bar otprilike o kakvoj je povredi reč, izvadio iz ruksaka lizalicu u kojoj je bila i neka mešavina morfijuma. To uvek nosimo sa sobom. Ali, sećam se da sam u jednu trenutku video i čuo helikopter i glas koji viče: ’Imaš 55 sekundi da dođeš do helikoptera!’, priča Tim Foken. Glas koji ga je pozvao bio je glas njegovog spasioca, Petera M. Vokena. Foken skupio je svu snagu i, onako omamljen, uspeo da se, usprkos mecima koji su i dalje leteli iznad njegove glave, probije do helikoptera.

„Mene je, zapravo začudilo to što on uopšte može da hoda, odnosno da trči. Kasnije, kada sam video kakva povreda je u pitanju, tek tada sam doživeo pravi šok. Metak ga je pogodio u blizini srca i pluća, i stvarno je pravo čudo što je još živ. S druge strane, moram da kažem da još nikada nisam video nekog vojnika s takvim povredama da se kreće, a kamoli da trči. Svaka druga osoba čekala bi da neko dođe po nju i da je odnesu na nosilima. Tim je pravo čudo. On je povrh svega još i sam skočio na metar visine u helikopter i pri tom ostao pri svesti“, seća se Amerikanac Piter M. Voken.

Žele da ostanu u kontaktu

Žele da ostanu u kontaktu

Njegov tim je tog dana primio poziv u pomoć od nemačkih kolega koji su se upravo nalazili u oružanoj borbi s talibanima. S obzirom na intenzitet sukoba, u početku im nije bilo sasvim jasno kako će i gde moći da spuste helikopter. „Ali, ni u jednom trenutku nismo sumnjali ili razmišljali o tome da odustanemo. Tim je prvi Nemac koga sam ja spasao, ali takvih je akcija bilo i ranije. Ne bih želeo da se hvalim, ali do sada smo spasavali ne samo avganistanske civile već i neprijatelje“, priča Piter M. Voken.

Prijatelji za ceo život

Za svoj hrabar čin, taj mladi Amerikanac ovih dana je u Vašingtonu odlikovan Medaljom za isticanje u borbi nemačkog Bundesvera. Tom prilikom su se dvojca vojnika i po prvi put nakon onog dana ponovno susreli. Američki bolničar navodi kako je to prvi put za njega da nakon akcije spasavanja ponovno sretne tu osobu. „Nama je obojici to naravno veoma drago i garantujem vam da ćemo sigurno i dalje ostati u kontaktu“, kaže Voken. On je i dalje član američke vojske iako više ne radi kao bolničar već studira automobilsku mehaniku. Tim Foken takođe želi da i dalje ostane u vojsci, kao profesionalni vojnik - usprkos povredi od koje se još uvek nije u potpunosti oporavio.

Autorke: Kristina Bergman, Vašington / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković