1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka marka još uvek važi

Pre jedne decenije nemačka marka je kao zvanična valuta prestala da postoji. Međutim, marka nije baš sasvim nestala. Milijarde su još uvek u prometu i sa markom na nekim mestima još uvek može da se kupuje.

default

„Možete da platite i sa nemačkom markom“ – poruka koja zvuči dosta iritirajuće, deset godina nakon što je uveden evro. To je ispisano na reklamnom prospektu jednog trgovca galanterijom. Njegova tezga nalazi se na parkingu u berlinskom kraju Lihtenberg. Na tezgi su izloženi konci, grudnjaci, baterije i gumice. Kupci su uglavnom penzioneri.

Vili Vincig, 28-godišnji prodavac kaže da je 2006. godine radio u firmi u kojoj je bilo moguće plaćanje markom: „Tako sam i ja počeo. Jednostavno zato što još uvek postoje velike sume nemačkih maraka i u principu može dobro da se zaradi.“

Potencijal za poslovanje sa nemačkom markom ne sme da se potceni. Kase velikog modnog lanca C&A mesečno se pune sa oko 150.000 nemačkih maraka, a metalni novac te zombi-valute može da se koristi i na 48.000 govornica Telekoma. Procenjuje se da još ima 13 milijardi nemačkih maraka, zaboravljenih po sakoima ili po fiokama.

Symbolbild 100 DM Hundert Deutsche Mark

Težak rastanak od marke

Prodavac Vili kaže da je novac najčešće dosta ishaban, ali da ima i novčanica koje izgledaju kao da su upravo stigle iz štamparije: „Naš kurs je 2,1 prema jedan. Dakle jedan evro se dobije za 2 marke i 10 feninga. Novac moramo da kontrolišemo i nosimo u banku. To zahteva mnogo vremena i to pokušavamo da nadoknadimo kroz više kurseve.“

Na tezgi trgovca Vilija jedna žena kupuje krznenu postavu za zimski mantil. Dok pruža nemačke marke, Vilija zanima gde je pronašla stari novac: „U kasici-prasici moje ćerke kada sam čistila pod.“

Plaćenje nemačkom markom za tu ženu se čini kao dodatni popust. Novac je već odavno bio otpisan, ali ipak dok se od njega rastaje kaže da se oseća pomalo nostalgično: „Evro će nam verovatno doneti još mnogo briga i u tom smislu još uvek postoji povezanost sa nemačkom markom. Ali sa druge strane mi je i drago da sam ih se rešila.“

Autori: Hajner Kisel / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerkovi