Nemačka kolonijalna prošlost na pozornici | Mozaik | DW | 15.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nemačka kolonijalna prošlost na pozornici

Mnogi i dalje ne znaju koliko su Kamerun i Nemačka blisko povezani kroz zajedničku kolonijanu prošlost. Oni koji reše da to otkriju, uglavnom se šokiraju. Sada to otkrivaju i glumci iz te dve zemlje.

Kada je nemački pozorišni reditelj Fabijan Letov putovao u Kamerun, bio je zapanjen energijom njegove prestonice, Jaundeom. „Atmosfera u gradu je veoma živahna, nekada čak i agresivna. Ljudi prodaju stvari, cenjkaju se, stvaraju muziku i slave.“

Ipak, dok je Letov šetao ulicama zajedno sa svojim nemačkim kolegama iz pozorišta, kroz glavu mu je prolazila i zajednička istorija te dve zemlje, za koju malo ljudi zna. „Korak po korak polako otkrivate da je Nemačka u stvari dosta upletena u prošlost Jaundea“, kaže Letov. „Grad je prosto ponikao iz nemačke istorije i teško da iko zna o tome.“

Letov je boravio u Kamerunu u okviru programa pozorišne saradnje. Radio je sa Martinom Ambarom, rediteljem pozorišta u Kamerunu. Njih dvojica su zajedno pokrenuli prekogranični pozorišni projekat, nakon što je Ambaru proveo neko vreme u Nemačkoj. Ambara je bio pozvan i na Berlinski pozorišni festival, vrhunski događaj pozorišne industrije.

Ambari su dobro poznate nemačke drame – od popularnog književnika Johana Volfganga fon Getea (1749-1832), do pesnika i dramaturga iz istočne Nemačke, Hajnera Milera (1929-1995). Baš jedan Milerov komad, „Hamletova mašina“, bio je inspiracija za zajednički pozorišni projekat.

Ta predstava bavi se opsednutošću moći i prezirom prema čovečanstvu kroz nemačku istoriju. „To je kamerunsko delo“, kaže Ambara. To je dovoljan razlog da tu temu ponovo preispitaju ansambli obeju zemalja.

Zapadne reklame dominiraju nekadašnjom kolonijom

Zapadne reklame dominiraju nekadašnjom kolonijom

Ekspedicija u Jaundeu

„Hajner Miler često je govorio da ne treba samo da uzmete neki komad i da ga prikažete onakvim kakav jeste, već da je bolje da ga posmatrate kao teren podložan promenama i da sami vidite gde ćete stići sa njim“, kaže Ambara, smejući se. „To je upravo ono što mi ovde radimo.“

Zapravo, oni su se toliko udaljili od Milera i istočne Nemačke, da se projekat sada zove „Pokreni mašinu. Izađi iz Hamleta“. Letovljeva trupa zvana „kainkollektiv” i Ambarin tim iz kamerunskog pozorišta Otni su na dugim ekspedicijama u Jaundeu i već su duboko uronili u kamerunsku i nemačku istoriju.

Jaunde su zapravo osnovali nemački kolonisti koji su okupirali Kamerun 1884. godine. Nakon toga, prinudni rad, raseljavanja, pljačke i pogubljenja postali su svakodnevica u kamerunskoj prestonici. Nemačka vladavina trajala je do kraja Prvog svetskog rata, kada su Kamerun preuzeli Francuzi i Britanci.

Neznanje

Glumci iz Kameruna i Nemačke zajednički rade na projektu

Glumci iz Kameruna i Nemačke zajednički rade na projektu

Međutim, taj deo istorije sasvim je izbrisan iz nemačkog kolektivnog pamćenja. „Prvo se iznenadite kada čujete da Nemci ne znaju za taj deo svoje istorije. Onda shvatite da su iskreni i da stvarno ne znaju ništa o tome. Na kraju se zapitate zbog čega ih uopšte osuđujete“, kaže Ambara. „Ljudi u Africi uvek kažu da su nam belci naneli mnogo štete. Zatim razgovarate sa belcima i shvatite – pa, oni stvarno ne znaju šta su njihovi preci radili. Oni čak ne znaju ni da je Kamerun nekada pripadao Nemačkoj.“

Ambara to naziva „rovom neznanja“, koji njegovo pozorište pokušava da premosti. U toku tog procesa, razotkrio je šokantne činjenice o istoriji samog Kameruna. Na primer, narodni heroj Čarls Atangana poznat je kao borac za slobodu.“ U stvarnosti, on se nije borio za slobodu, već za sopstvenu korist“, kaže Ambara. „On je radio za Nemce, a kada su došli Francuzi, samo je promenio ime i počeo da radi za njih.“

Živeti sa bolom

Spomenik Čarlsu Atangani u Jaundeu

Spomenik Čarlsu Atangani u Jaundeu

Zajednička istorija prikazana je kroz vizuelni dizajn tog pozorišnog projekta, koji se trenutno nalazi u drugoj fazi razvoja u Nemačkoj. Brutalne slike Hajnera Milera, koje govore o moći i sklonosti ka ubijanju, tope se zajedno sa dramom jedne zemlje, čiju je istoriju preuzela Evropa. Snimci današnjeg Jaundea, afričkog megapolisa koji je pretrpan zapadnim reklama, prikazani su na delovima ekrana. Čak i decenijama nakon kraja kolonijalizma, taj grad je i dalje blizak Evropi.

„Oduvek sam živeo sa tim bolom“, kaže Ambara. „Ali, ovde niko ne zna da i najmanja odluka u Evropi ima ogromne posledice u Africi. Kada ovde (u Evropi) pričam sa ljudima koji ne znaju za to, uvek se pitam u kakvom mi to svetu zapravo živimo. To samo pokazuje koliko je Evropa izolovana. Nekada imam utisak da kada Evropljani pričaju o svetu, da oni zapravo misle samo na Evropu.“

Novi evropski imidž

Ipak, ovi nemački glumci uspeli su da prekorače evropske granice i da se suoče sa ostatkom sveta. Bačeni u sred ogromnog Jaundea, oni su morali da se sretnu sa „požarom čistilišta“, kako je Letov nazvao užurbane ulice prestonice.

Šta nas to čini savremenim svedocima, uz sve razlike u našim životnim uslovima? To je pitanje sa kojim će publike obeju zemalja morati da se izbore. Predstava je na turneji po Nemačkoj do kraja novembra, a od januara će se igrati u Jaundeu.

„Rov neznanja“ se suzio, bar za glumce. Pozorišna saradnja bila je veoma „prijateljska“, kaže Ambara. „Sada na Evropljane gledam drugačije. Više ne govorim o tome koliko su nam toga uradili, već umesto toga kažem da oni zapravo i ne znaju šta su radili.“

Autorke: Aja Bah / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković