1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nemačka kinematografija

Vreme bioskopa se u Nemačkoj po svemu sudeći vraća. Iako distributeri filmova i produkcijske kuće mogu zadovoljno da trljaju rukama, nemački film nije ono što publika u ovoj zemlji najčešće gleda.

default

"Nosferatu" - plakat čuvenog filma Frica Langa

Na prvom mestu je ipak Holivud... Šta se kvalitetnim nemačkim filmom dogodilo? Na to pitanje upućeniji u Nemačkoj uveliko traže odgovor...

Nemačkim filmom se istoriografski još Lote Ajsner 1955.godine bavila. Naslov njene knjige “Demonsko platno” poslužio je kao moto skupu filmskih publicista u Kelnu koji su pokušali da odgonetnu šta je to što čini važan deo nemačkog duha – mistika ili mitologija? Markus Štigleger ima svoje vidjenje ovog problema:

“Mislim da je teza Lote Ajsner sa razlogom zasnovana na popularnosti okultnih tema kao i koncepta crne romantike u Nemačkoj s kraja 19og veka. Ernst Teodor Amadeus Hofman je recimo pravi primer. Ali i 1920.godine Hans Hajnc Evers objavljuje roman “Alraune”. To je pravac koji bi se mogao okarakterisati kao ekspresionizam.”

Fric Lang i Fridrih Vilhelm Murnau važe za filmske protagoniste te vrste, doduše do 1933.će kada rukovodstvo nacionalsocijalizma, futurističke motive i motive strave i užasa zamenjuju političkom propagandom.

Nakon Drugog svetskog rata, Nemcima je bilo dosta zastrašujućih motiva, težili su više zabavi:

“Mislim da to ima veze sa tadašnjom produkcijom i time da se u nemačkim bioskopima nakon rata na repertoaru nalazilo daleko više krimi filmova, evro-vesterna, vinetu filmova, filmova Edgara Velesa koji su upravljavo predstavljali tu čovekovu potrebu za eskapizmom odnosno bekstvom od realnosti.”

Rainer Werber Fassbinder Archivfoto 1981

Rainer Verner Fasbinder

Druga veoma važna faza nemačke kinematografije nastupa tokom 70tih godina. Za to su se probrinuli Fasbinder, Venders i Hercog. Hercogov “Nosferatu - noćni fantom” jedno je od najpoznatijih filmskih ostvarenja tog vremena. Horor fantazije i tako reći krvavi psiho-triler su se postepeno ponovo vraćali na filmsko platno. U inostranstvu su medjutim daleko više primećivali one nemačke filmove koji su se bavili prošlošću naročito iz ugla istočne Nemačke.

“Meni je recimo naročito zanimljivo to što u Americi ili u Aziji na primer ljudi “novu nemačku kinematografiju” ali i “klasični nemački film” doživljavaju kao ekspresionizam, a ono što je nastalo 70tih godina kao tipičan nemački film”, smatra Štigleger.

Najvredniji i najbolji nemački filmovi ostaju ipak najčešće neprimećeni. Možda je to upravo razlog što su dva brata režisera Benjamin i Dominik Reding odlučili da snime rimejk nemačkog filmskog klasika “Golem” koji će se u bioskopima pojaviti naredne godine. Možda će to promeniti iskrivljenu predstavu o nemačkoj kinematografiji.

  • Datum 08.12.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CZ6q
  • Datum 08.12.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CZ6q