1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka-Kina: Novac čini svoje

Predsednik Nemačke Horst Keler putuje danas (16.5.) u zvaničnu posetu Kini. Uprkos nesporazumima, posete zvaničnika iz Berlina Pekingu i obrnuto su uobičajena stvar jer ekonomski interesi tu igraju glavnu ulogu…

default

Kina i Nemačka, uprkos svemu, sarađuju već 40 godina

Kada je Helmut Šmit, kao prvi nemački kancelar posetio Kinu, 1975. godine, o njoj se u Nemačkoj malo znalo. Posle razgovora sa Mao Cedungom i tadašnjim premijerom Ču Enlajem Šmit je po povratku rekao:

„To je fascinantna zemlja, zemlja od 800, možda 900 miliona stanovnika – niko ne zna koliko tačno. Iako već tri hiljade godina postoji visoka kultura, Kina mora još mnogo da učini kako bi se modernizovala i razvila industriju.“

Kina je ubrzo postala jedan od omiljenih partnera Nemačke. Osamdesetih godina Folksvagen je bio prvi strani koncern koji je tamo otvorio fabriku automobila. Zahvaljujući nizu reformi mnogima na Zapadu Kina je delovala kao glas razuma među socijalističkim zemljama. Sve dok početkom juna 1989. godine nije u krvi ugušen studentski protest na Trgu nebeskog mira u Pekingu. „Tugujemo sa svim Kinezima u svetu i sa svim kineskim prijateljima osuđujemo povratak na otvorenu represiju“, izjavio je tim povodom tadašnji nemački kancelar Helmut Kol.

Horst Köhler Porträt

Nemački predsednik Horst Keler

Nemačka je zamrzla odnose sa Kinom, ali je Kol bio taj koji ih je i odmrzao posle nekoliko godina. I on, i njegov naslednik Gerhard Šreder prvenstvo su davali razvoju ekonomske saradnje, dok su ljudska prava ponovo stavljena u centar pažnje dolaskom Angele Merkel na čelo vlade u Berlinu.

Promene koje je donela Angela Merkel

Merkelova se sastala i sa dalaj-lamom što je izazvalo gnev Kineza koji su zamrzli saradnju. „Uvek sam smatrala da su nemačko-kineski odnosi suviše značajni da bi ih susret sa dalaj-lamom mogao dovesti u pitanje. Mi smo upućeni jedni na druge i u osnovama nemačke politike prema Kini nije se ništa promenilo“, obrazložila je svoju politiku nemačka kancelarka.

Kao početkom devedesetih nemački, tako je sada splasnuo kineski gnev – ekonomski interesi i tada, i sada bili su suviše značajni. Istina, i dalje ima spornih pitanja, ali se ona ne tiču samo ljudskih prava.

Berlin zamera Pekingu blokadu kada je u pitanju zaštita klime i očekuje veći kineski pritisak na Iran i Severnu Koreju zbog njihovih nuklearnih programa. Peking je osetljiv na navodno ili stvarno tutorstvo od strane Zapada. Češći su i ekonomski sukobi – tako se nemačke firme stalno žale na plagiranje njihovih proizvoda i industrijsku špijunažu.

Autori: Matijas Bolinger / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 16.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NP8d
  • Datum 16.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NP8d