Nemačka je za strance sve atraktivnija | Politika | DW | 15.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka je za strance sve atraktivnija

Gotovo 300.000 ljudi se od 2011. godine doselilo u Nemačku, što je za jednu trećinu više nego prethodne godine. To je dobro za Nemačku, tvrde u OECD-u, odnosno u svom najnovijem izveštaju o migracijama.

default

U potrazi za boljim životom

Ljudi, koji napuštaju svoje domove u potrazi za boljim životom, sve češće se upućuju za Nemačku. Ukupno je 2010. i 2011. u Nemačku došlo 68.000 ljudi. Takav porast broja doseljenika nema gotovo nijedna druga industrijska zemlja.

Jose Angel Gurría OECD-Generalsekretär

Jose Angel Gurría

Ti podaci objavljeni su u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) „Migracijski izgledi 2013“, koji je ove sedmice predstavljen u Berlinu i Briselu.

Nakon tri godine mirovanja, koje je prouzrokovala ekonomska kriza, migracije u Evropi ponovno su u porastu. U OECD zemlje se od 2011. ukupno doselilo četiri miliona ljudi, što je porast od dva odsto. Očekuje se da bi za 2012. procenat mogao biti i veći. Nemačka je na petom mestu lestvice „najatraktivnijih zemalja“ za migrante. Samo SAD, Španija, Velika Britanija i Italija privlače više ljudi, iako je i u tim zemljama znatno manje migranata u odnosu na godine pre krize.

U potrazi za poslom

Najviše migranata, njih 275.000, dolazi iz „kriznih zemalja“ Evropske unije. Jedna trećina njih je otišla u Veliku Britaniju, a 78.000 u Nemačku. Na osnovu toga, može se reći da je Nemačka za migrante iz južne Evrope drugo najvažnije odredište. Nezavisno od krize, za trajnu migraciju najvećim delom je zaslužna tzv. sloboda kretanja po evropskom ekonomskom prostoru, u koji naravno spada i Nemačka. Nakon toga sledi spajanje porodice, a u najmanjoj mjeri su zastupljene migracije iz humanitarnih razloga.

OECD-Gebäude in Paris

OECD u Parizu

„Vlast mora sve da učini što je u njenoj moći da bi povećala šanse useljenika za pronalaženje posla“, rekao je glavni sekretar OECD-a Angel Guría u Briselu. „Borba protiv visoke i dugotrajne nezaposlenosti je esencijalna”, rekao je.

Iako je u proseku svaki drugi migrant nezaposlen duže od 12 meseci, u Nemačkoj je od 2008. do 2012. zapošljavanje migranata poraslo za pet odsto. U isto vreme je zapošljavanje ljudi, koji su rođeni u Nemačkoj, poraslo za 1,5 odsto. Glavni razlog za to su promene u evropskim, ali i u nemačkim zakonima, smatra Tomas Libih iz odeljenja za međunarodnu migraciju OECD-a.

Poznavanje jezika je od ključnog značaja

Uvođenje plave karte Evropske unije puno je pomoglo, dodaje Libih. „Doseljenici su se uvek žalili da niko ne razume sistem doseljavanja u Nemačku i da je pravilnik o radu, koji i dalje vredi, zapravo samo vrbovanje sa izuzecima.“ U međuvremenu se postigao puno veći nivo transparentnosti. „Razdvajanje na privremenu i dugoročnu migraciju dalo je Nemačkoj puno moderniju strukturu.“

Privremeni podaci za 2012. pokazuju da je krizom uzrokovana migracija iz Grčke i Španije, takođe u porastu. Od 2007. do 2011. broj doseljenika iz Grčke porastao je za 73 odsto, a iz Španije za 50. Međutim, statistike pokazuju i da mnogi doseljenici iz tih država Nemačku vrlo brzo napuštaju. Tek svaki drugi Grk i svaki treći Španac ostaje u Nemačkoj duže od godinu dana. „Manjak interesa za boravkom u Nemačkoj nije problem“, smatra stručnjak za migracije Libih. „Problem je jezik.“ Većina poslodavaca zahteva od doseljenika poznavanje jezika. „Taj uslov se uvek pominje i on je važniji od bilo koje diplome ili poslovne kvalifikacije“, kaže ovaj stručnjak.

I država bi mogla da zaradi

Stoga je veoma bitno ulagati i u kurseve jezika, jer je do sada, na tom području, napravljeno puno propusta. Gete-Institut, primera radi, tek od 2011. nudi tečajeve jezika prilagođene useljenicima. Nastavnici jezika su stoga u ovom trenutku „tražena roba“. Drugi aspekt izveštaja OECD-a, tiče se diskriminacije. Useljenici u Nemačkoj, koji su u potrazi za poslom, još uvek moraju da pišu dvostruko više molbi za posao. Prema zvaničnim statistikama, dvostruko više muškaraca turskog porekla mora da računa na nezaposlenost, za razliku od onih bez migrantske pozadine.

Izveštaj pokazuje i koliko bi privreda neke zemlje mogla da ima koristi od doseljenika. Kada bi Nemci i migranti bili jednako zastupljeni na tržištu rada, neto prihodi države bi porasli za 0,3 odsto. Samo od visoko-kvalifikovanih migranata bi bilo moguće povećanje prihoda za više od 3,5 milijardi evra.

Autor: Sabine Kinkart
Redakcija: Jakov Leon