1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Nemačka izdvaja malo za razvojnu pomoć

Nemačka ministarka za razvojnu pomoć Hajdemari Vičorek-Cojl ima problema da objasni svojim kolegama po dužnosti iz drugih zemalja zašto Nemačka ne ostvaruje napredak kada je u pitanju razvojna pomoć koju dodeljuje savezna država

Da li Nemačka, s obzirom na svoj potencijal izdvaja dovoljno sredstava iz državnog budžeta za razvojnu pomoć? Eksperti na ovo pitanje daju negativan odgovor. Prošle godine ta suma je iznosila svega 0,28 odsto brutonacionalnog proizvoda. Bilo je reči da će ove godine ta suma iznositi 0,33 odsto, ali vlada o tome još nije donela odluku. Na nedavnom prolećnom zasedanju Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda u Njujorku, nemačka ministarka za razvojnu pomoć Hajdemari Vičorek-Cojl je najavila da će Nemačka do 2015. godine povećati razvojnu pomoć na 0,70 odsto brutonacionalnog dohotka. Na to je odmah reagovao nemački ministar finansija Hans Ajhel, koji je rekao da o tome nije postignut nikakav dogovor. Naš saradnik Marsel Firstenau smatra da Nemačka svakako mora da izvaja više para za razvojnu pomoć od sadašnjih 0,28 odsto.

Nemačka ministarka za razvojnu pomoć Hajdemari Vičorek-Cojl bi trebalo dobro da razmisli kako će svojim kolegama po dužnosti iz drugih zemalja da objasni zašto Nemačka ne ostvaruje napredak kada je u pitanju razvojna pomoć koju dodeljuje savezna država. Jer u ovom trenutku izgleda neverovatno da će iduće godine za siromašne zemlje sveta biti izdvojeno 0,33 odsto od bruto nacionalnog proizvoda. Tu obavezu je na sebe preuzela vlada socijaldemokrata i zelenih i to je čak ušlo u njihov koalicioni sporazum. Medjutim, ono što još uvek nedostaje je odgovarajuća odluka vlade. A to je rdjav znak.

Mada teško može biti bolji trenutak od ovog za realizaciju tog inače skromnog cilja. Jer još nikad dosad nije bilo toliko uticajnih ličnosti i institucija koji zahtevaju naglašeno pojačani angažman u razvojnoj pomoći: generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, nemački predsednik Horst Keler, Evropska komisija, Svetska banka... Uz to postoje i ohrabrujuće brojke: sa 78 milijardi i 600 miliona američkih dolara razvojna pomoć u svetu je dostigla svoj dosad najviši nivo. Taj iznos je 4,6 odsto viši nego 2003. godine.

Uprkos tome, jedna takva suma nije ni približno dovoljna da bi se do 2015. godine upola smanjilo siromaštvo u svetu, što je svetska zajednica zacrtala u svojim takozvanim milenijumskim ciljevima. Za tako nešto, medjutim, neophodno je udvostručenje razvojne pomoći u svetu, smatra inače politički i privredno konzervativna Svetska banka. Tek onda bi u pola mogao da bude smanjen broj od trenutno milijardu i 200 miliona ljudi u svetu, koji moraju da prežive sa manje od jednog dolara dnevno.

To bi još uvek bio skandalozno visok broj. A da se ne govori o tome koliko dece mladje od pet godina će umreti do 2015. godine i koliko žena posle porodjaja. Trenutno nedeljno u svetu umire 200.000 dece i 10.000 porodilja. Podsećanja, a ne poredjenja radi, recimo: cunami je krajem prošle godine u jugoistočnoj Aziji odneo oko 300.000 života. To je bila prirodna katastrofa koja je dovela do dotad nezabeležene spremnosti za pomoć u čitavom svetu.

Nemačka vlada je izdvojila najviše sredstava – 500 miliona evra. Visina privatnih dobrovoljnih priloga Nemaca je dostigla slične dimenzije. Dakle, kada je neophodno u Nemačkoj postoji spremnost za pružanje pomoći, uprkos sopstvenim brigama njenih gradjana s obzirom na preko pet miliona nezaposlenih i visoke državne dugove. To su, medjutim sitni problemi u poredjenju sa borbom protiv siromaštva, jer tu se radi o životu i smrti.

Zato bi nemačka vlada najzad trebalo da donese odgovarajuću odluku i da svoj udeo u razvojnoj pomoći poveća sa 0,28 odsto bar na 0,33 odsto brutonacionalnog proizvoda. Zemlje koje se privredno mogu porediti sa Nemačkom su već učinile znatno više: Francuska za razvojnu pomoć izdvaja 0,42 odsto, a Velika Britanija 0,36 odsto bruto nacionalnog proizvoda. I još jedan unutrašnjopolitički razlog bi trebalo vladu socijaldemokrata i zelenih da natera na razmišljanje, a to je da u medjuvremenu i opozicioni hrišćanski demokrati zahtevaju izdvajanje više sredstava iz državnog budžeta za razvojnu pomoć. Medjutim, kada su oni bili na vlasti sredstva za razvoju pomoć su se iz godine u godinu smanjivala. Na žalost, taj trend je nastavila i vlada socijaldemokrata i zelenih. Šrederova vlada treba najzad da donese odgovarajuću odluku. Ona to duguje ne samo zemljama u razvoju, već i svojoj veoma angažovanoj ministarki za razvojnu pomoć Hajdemari Vičorek-Cojl.

  • Datum 25.04.2005
  • Autor Marsel Firstenau
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAeJ
  • Datum 25.04.2005
  • Autor Marsel Firstenau
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAeJ