1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka i Izrael – odnosi zapečaćeni krivicom

Nemački predsednik Joahim Gauk danas stiže u Izrael gde će boraviti do četvrtka. Dok će on zasigurno nastaviti zvaničnu politiku Nemačke prema Izraelu, stvarni odnosi dve zemlje i nisu tako idealni.

Bundespräsident Joachim Gauck in Breda

Joahim Gauk prvi put u Izraelu kao predsednik

U okviru prve zvanične posete ovog nemačkog predsednika Izraelu, planirana je i poseta okupiranom palestinskom području. Od njegove posete se očekuje mnogo – pre svega, kako je ovih dana izjavio i nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, „da svojim govorom i temama vezanim za slobodu i ljudska prava i dostojanstvo, dotakne srca stanovnika ove zemlje“.

Već se prvi nemački kancelar Konrad Adenauer veoma trudio da uspostavi i održi dobre odnose s Izraelom, osnovanim 1948. godine. S osnivačem države Izrael, Davidom Benom Gurionom, Adenauer je potpisao sporazum o pomirenju (na gornjoj slici), na osnovu kojeg je ondašnja Savezna Republika Nemačka 1963. godine s Izraelom uspostavila i diplomatske odnose. Nemačka je i danas jedan od najvećih saveznika ove zemlje. To je nedavno potvrdila i kancelarka Angela Merkel izjavivši da je bezbednost Izraela jedan od najvećih prioriteta njezine zemlje.

Nemački građani ne vole Izrael

Međutim, sami građani Nemačke već odavno ne zastupaju slična stajališta. Ugled Izraela u nemačkoj javnosti više nije onakav kakav je bio pre deset ili dvadeset godina. Recimo, ispitivanja javnog mnjenja koje je sproveo nedeljnih „Štern“ pokazuje da čak 59 posto Nemaca Izrael smatra agresivnom zemljom, dok jedna trećina drži da Izrael zastupa samo svoje interese, bez razmišljanja o drugim zemljama. Svega 36 posto ispitanih je izjavilo da im je Izrael simpatična zemlja, dok čak 13 posto smatra da ova zemlja zapravo nema nikakvo pravo na postojanje.

Israel Benjamin Netanjahu und Bundeskanzlerin Angela Merkel

Šefovi vlada Nemačke i Izraela, Angela Merkel i Benjamin Netanjahu


„Između Nemačke i Izraela ne postoji prijateljstvo“, mišljenje je i minhenskog istoričara Mihaela Volfsona. Na jednoj diskusiji na ovu temu koja se nedavno održala u Berlinu, on je jasno izjavio da je distanca između dve zemlje sve veća i to još od 1981. godine. „Nakon šestodnevnog rata 1967. godine Izrael je u Nemačkoj uživao veliki ugled i simpatije, ali to se promenilo nakon rata 1973. Do konačne velike krize je došlo 1981. godine kada je uoči planirane prodaje oružja Nemačke Saudijskoj Arabiji došlo do sukoba između ondašnjeg šefa izraelske vlade Menahema Begina i nemačkog kancelara Helmuta Šmita. Danas je situacija takva da Izrael u nemačkoj javnosti spada među najneomiljenije zemlje uopšte“, rekao je Volfson.

Prema njegovom mišljenju, posebno mlade generacije sa sve više kritike gledaju na Izrael, a istovremeno nisu spremne da prihvate osećaje istorijske krivice za grehe koji su počinile njihove dede i pradede. Ali, uprkos tome, interes za ovu zemlju, tvrdi Volfson i dalje je itekako prisutan.

Krivica i kritika

Interesovanje za Izrael potvrđuje i istoričarka Tamar Amar Dal koja na Slobodnom univerzitetu u Berlinu predaje izraelsku istoriju i istoriju nemačko-izraelskih odnosa. „Izrael je za Nemce nešto misteriozno, tajnovito… Kada se bave ovom temom, studenti se moraju suočiti i s prošlošću i patnjom jevrejskog naroda. Mnogi u državi Izraelu vide jednu vrstu nacionalističkog projekta čime pak žele umanjiti osećaje kolektivne krivice“, kaže Amar Dal.

Ali, ovaj „nacionalistički, cionistički projekat“ je u međuvremenu propao. Jevrejska država, kako kaže ova istoričarka, ne može da jamči bezbednosti Jevrejima ni drugim narodima koji žive na tom području. „Polako svi uviđamo da je sama politika Izraela dovela do ovakve situacije. Nemci se sada nalaze u procepu i moraju da pokušaju da ujedine osećaj krivice s kritikom, što pak zahteva suveren odnos i stav prema Izraelu. Ali, s druge strane, moram reći da zapravo o nekom pravom prijateljstvu između ove dve zemlje ne može biti govora. Čak ni u budućnosti to nije moguće jer su zločini koje su Nemci počinili nad Jevrejima bili previše radikalni i previše strašni“, tvrdi ova istoričarka.

Podmornice na poklon

Deutschland baut U-Boote für israelische Marine

Nemačka poklonila Izraelu dve podmornice u vrednosti od milijardu evra

Pa ipak, zvanični, politički odnosi između Izraela i Nemačke su vrlo dobri i stabilni. Od 2008. godine se šefovi vlada ovih zemalja sastaju redovno, jednom godišnje na konsultacijama. Unutar Evropske unije, Nemačka važi kao zemlja najveća zagovornica Izraela a, ove dve zemlje su se već mnogo puta dokazale kao veliki partneri i kada je reč o prodaji oružja.

Sveukupno je Izrael do sada od Nemačke naručio i kupio šest podmornica koje se mogu naoružati i atomskim bojevim glavama. Svaka od njih košta više od pola milijarde dolara, čime su ove podmornice izraelsko najskuplje oružano blago. Treba spomenuti da je jedan deo tih troškova pokrivala nemačka vlada – a prve dve podmornice Izrael je od Nemačke dobio na poklon.

Autori: Betina Marks / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević