1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nemačka deca sve deblja

Na pitanje šta jedu deca u nemačkim školama odgovor je porazan: jedu previše, premasno i preslatko. Svako drugo dete od kuće ponese čokoladu, keks ili slatko pecivo. Stručnjaci govore o nutela ili XXL generaciji.

default

Sedam odsto nemačke dece je gojazno

U SAD je 40 odsto dece gojazno. U Nemačkoj stanje nije toliko loše, ali broj debele dece je u porastu. 16 odsto nemačke dece ima višak kilograma, sedam odsto je gojazno. Svako treće dete se fizički ne razvija pravilno. Mnogi su skloni da za takvu situaciju okrivljuju roditelje koji se i sami nesigurno pitaju gde su pogrešili. Oni veoma često krivicu svaljuju na škole i tvrde da deca za vreme nastave jedu nezdravu hranu.

Skupo je biti debeo

Naravno da gojaznost mladih i među decom prate negativne pojave poput bolesti, šikaniranja od strane drugih učenika, što opet vodi u izopštavanje i usamljenost. Zdravstveni problemi koji prate gojaznost kod dece u školskom uzrastu rezultiraju velikim troškovima zdravstvenih osiguranja. Istraživanja pokazuju da na rešavanje ovog problema godišnje otpada 70 milijardi evra.

Kinder spielen Computerspiele

Kompjuter - glavna zanimacija školaraca

Pri tom svi znamo da deca dobijaju na kilaži zato što se kreću mnogo manje nego što je to bio slučaj sa ranijim generacijama. Umesto u igri, sate provode ispred kompjuterskog ekrana. Ipak, glavni krivac je nekvalitetna i pogrešna ishrana. Jovana ide u osmi razred u Kelnu i izbegava da odlazi u školsku menzu. „Imamo menzu u školi, ali ja izbegavam tamo da idem, zato što je hrana neukusna. Ne mislim da je nezdrava, ali ne izgleda dobro. Ljudi koji tamo rade su nestrpljivi i neprijatni. Veliki broj mojih drugara se hrani u menzi i u većini slučajeva su nezadovoljni.“

Nije zdravo sve što se reklamira kao zdravo

Svi znamo da deca za ručak moraju da jedu meso, ribu, mlečne proizvode, jaja, povrće i voće. Znamo da ne bi smela da piju slatke sokove i gazirana pića, da ne bi trebalo da preteruju sa slatkišima, da jedu premasno, da izbegavaju gotove proizvode. Dakle svi znamo, donekle, šta je dobro a šta ne. Da li je zaista tako? Nedavno je jedna emisija na nemačkoj televiziji pokazala da namirnice koje se preporučuju kao veoma zdrave za ishranu dece i koje roditelji veoma rado kupuju ne bi li deci obezbedili tako potrebne vitamine, u sebi ne sadrže ni jedan jedini prirodan i zdrav sastojak. Ali zato sadrže šećer i vrlo štetne sastojke.

100 Gramm Tafelstapel Rittersport

Deca jedu previše slatkiša

Naravno da mnogi roditelji, i pored želje da deci obezbede zdravu ishranu, nisu u stanju da ispune taj cilj. Mnogi usled panike i stresa ujutro deci ne daju preko potrebni doručak. Šta deca jedu u školi? Jasna ima sina koji ide u peti razred. „U školi mog deteta su u prvom razredu angažovali ketering firme, nije im bilo važno da li su te firme dobre, važnije im je bilo da su jeftine. Deca su se bunila i nisu htela da jedu. Mislim da se u nemačkim školama ne vodi računa o kvalitetu hrane, sve je više gojazne dece zato što jedu nezdravu hranu punu glutaminata i što se niko ne brine da ta hrana bude kvalitetna.“

Roditeljska krivica

Jasno je da se ne može sva krivica za nepravilnu ishranu dece baciti u školsko krilo. Roditelji takođe snose krivicu. Odavno je izgubljena tradicija zajedničkih obroka. Nema se vremena….. Nađite vremena pa će deca biti manje nervozna, manje će se žaliti na bolove u glavi i stomaku i spavaće bolje - kažu stručnjaci.

Autorka: Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 07.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Q0r6
  • Datum 07.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Q0r6