1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka bira novi Bundestag

Nemačka danas (22.9.) bira poslanike za novi sastav Bundestaga. Prema poslednjim anketama, Hrišćansko-demokratska unija Angele Merkel ubedljivo vodi, ali je pitanje da li će vlada ostati ista kao i do sada…

Na izborima za Bundestag učestvuju 34 stranke, ali realnu mogućnost za ulazak u parlament imaju kandidati pet stranaka. Prema poslednjim istraživanjima koja su urađena neposredno pre izbora, ubedljivo vodi Hrišćansko-demokratska unija (CDU). Stranka aktuelne kancelarke Angele Merkel ima podršku 40 odsto birača. Opoziciona Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), čiji je glavni kandidat Per Štajnbrik može da računa na 27 procenata birača.

Angela Merkel i Per Štajnbrik tokom TV-duela odžanog 1. septembra 2013.

Angela Merkel i Per Štajnbrik tokom TV-duela održanog 1. septembra 2013.

Stranka Zelenih, koja na ove izbore izlazi sa dva glavna kandidata – Jirgenom Tritinom i Katrin Gering-Ekart, ima 9 procenata podrške. Levica ima čak osam glavnih kandidata, predvodi ih Gregor Gizi, a za njih bi glasalo 8,5 odsto Nemaca. Stranka slobodnih demokrata (FDP), odnosno liberali, čiji je glavni kandidat Rajner Briderle, nalazi se na samoj ivici cenzusa i ima podršku 5,5 procenata glasača.

U Bundestag najverovatnije neće ući novoformirana stranka „Alternativa za Nemačku“ koja ima 4 odsto podrške. Ona prvi put učestvuje na izborima, a zalaže se za izlazak Nemačke iz evrozone i povratak nemačke marke. Piratska stranka, koja je prethodnih par godina imala prilično uspeha na više pokrajinskih izbora, sada ima samo oko dva odsto podrške. Na izborima učestvuje i krajnje desničarska Nacional-demokratska partija Nemačke (NPD), i brojne druge male stranke.

Borba za „drugi glas“

Pogledajte video 02:47

DW video: Nemački „predizborni poker“

Nemački izborni sistem je složena kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema i naziva se „personalizovani proporcionalni sistem“. Svaki birač ima dva glasa – „prvim glasom“ neposredno bira kandidata u svom izbornom okrugu u kojem mandat u Bundestagu dobija onaj ko ima prostu većinu glasova, nezavisno od toga u kojoj je stranci. „Drugim glasom“ birač odlučuje o poslanicima koji će preko pokrajinske stranačke liste ući u Bundestag. Ti, „drugi glasovi“ su odlučujući, jer određuju koja stranka će dobiti najviše mesta u Bundestagu i time pravo da imenuje kancelara i sastavi vladu.

„Drugi glasovi“ biće i danas ključni, pre svega kada je reč o ulasku liberala u Bundestag. Oni su u prethodnom mandatu bili u koaliciji sa CDU, i demohrišćani bi da to tako ostane i nakon izbora. Međutim, političari iz stranke Angele Merkel oštro su kritikovali odluku liberala donetu nakon poraza na prošlonedeljnim izborima u Bavarskoj, da se u poslednjim danima kampanje koncentrišu na to da birače ubede da im daju „drugi glas“ i tako im obezbede ulazak u Bundestag.

Moguće koalicije

Ukoliko liberali ne budu ušli u parlament, najrealnija opcija jeste formiranje tzv. „velike koalicije“ između demohrišćana i socijaldemokrata. Ona je u Nemačkoj postojala između 1966. i 1969. i od 2005. do 2009. sa Angelom Merkel kao kancelarkom. Političari je smatraju „nužnim zlom“, ali svaki četvrti nemački birač, kako pokazuju ankete, priželjkuje baš takvu vladajuću koaliciju.

Aktivisti liberala na postere Rajnera Briderlea prilepljuju poziv biračima da im daju „drugi glas“

Aktivisti liberala na postere Rajnera Briderlea prilepljuju poziv biračima da im daju „drugi glas“

Na drugoj strani, opozicione stranke – socijaldemokrate i Zeleni, čak i da prođu bolje nego što sada pokazuju ankete, ne bi mogli da formiraju vladu levog centra jer su tokom kampanje isključili svaku mogućnost koalicije sa Levicom.

Milioni glasaju

Pravo glasa na izborima za 18. saziv nemačkog parlamenta ima 61,8 miliona nemačkih državljana. Od tog broja, 31,8 miliona je žena i 30 miliona muškaraca. Među glasačima ima preko pet miliona ljudi stranog porekla, a iz inostranstva bi trebalo da stigne oko 67.000 glasova nemačkih državljana. Na izborima u nedelju prvi put će glasati tri miliona birača rođenih između 28. septembra 1991. i 22. septembra 1995. godine.

Birališta su otvorena od 8 do 18 časova, a prve prognoze na osnovu izlaznih anketa biće poznate samo par minuta nakon zatvaranja biračkih mesta.

Autor: Ivan Đerković (agencije)
Odg. urednica: Ivana Ivanović

DW.COM

Audio i video