1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka – 90 godina posle Versaja

Na današnji dan 1920. stupio je na snagu Versajski mirovni sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat. Posle 4 godine rata, miliona mrtvih, i ogromne materijalne štete, svet više nikada nije bio isti...

default

Versajski sporazum potpisan je 28.6.1919, a stupio je na snagu na današnji dan pre 90 godina

„Mi se ne zavaravamo kada govorimo o obimu našeg poraza, o stepenu naše bespomoćnosti. Svesni smo besa i mržnje koja je usmerena prema nama. Od nas se zahteva, da se mi proglasimo jedinim krivcima za rat, a takvo priznanje bi bilo laž.“

Tako je govorio tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Ulrih Graf fon Brokdorf-Rancau. Evropu su prekrojile četiri velike sile pobednice. Velika geografska karta bila je položena na pod, a po njoj su, klečeći na kolenima, delegati iscrtavali nove granice.

„Bespomoćni, ali ne bez časti“

Cilj saveznika od početka je bio jasan: isključivu odgovornost za rat snose pre svega Nemačka i njene saveznice Austrija, Mađarska, Bugarska i Turska. Talas ogorčenja razlio se po nemačkoj političkoj sceni - od desnice do levice.

1. Weltkrieg Schützengraben

Milioni se nikada nisu vratili iz rovova

Posle revolucije iz 1918. i ukidanja monarhije, što je sve dovelo zemlju na samu ivicu građanskog rata, cela nacija ujedinila se protiv tzv. „Sramote iz Versaja“, kako se to onda nazivalo. O tome svedoči i govor tadašnjeg socijaldemokratskog premijera Gustava Bauera pred skupštinom.

„Vlada nemačke republike spremna je da potpiše mirovni sporazum, ali bez da prizna da je za rat odgovoran nemački narod. Potpisati – to je predlog koji Vam nudim u ime celog kabineta. Na neki novi rat mi ne možemo da odgovorimo – bespomoćni smo. Ali, ni bespomoćni nisu bez časti.“

Reparacija do kraja isplaćena tek 1980.

Gotovo sve političke snage u Nemačkoj osudile su Versajski sporazum kao nepravedan. Odgovornost za taj, kako su ga nazivali „Diktat iz Versaja“, pala je na Socijaldemokratsku partiju (SPD). Oni, doduše, nisu bili „bez mrlja“, ali pravi krivci nalazili su se među konzervativcima u vojsci i u vladi carevine koji su, u strahu od republike, isprovocirali sukob želeći da Nemačka postane velika sila.

Zahtevi zemalja pobednica bili su teški, ali ne teži od onih koje je Nemačka nameravala da nametne protivnicima u slučaju da je ona pobedila. Broj vojnika smanjen je na 100.000, Nemačka je morala da Francuskoj prepusti Alzas i Loren, Sarska oblast stavljena je pod upravu Lige naroda, izgubljeni su značajni poljoprivredni i industrijski regioni na istoku.

Ermordung des österreichisch-ungarischen Thronfolgers Erzherzog Franz Ferdinand und seiner Gemahlin Sophie durch den bosnisch-serbischen Attentäter Gavrilo Princip.

Neposredan povod: Ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. 6.1914.

Ukupna reparacija na koju se Nemačka obavezala, dostigla je astronomsku sumu od 132 milijarde zlatnih maraka – što bi danas iznosilo oko 300 milijardi evra. Za britanskog premijera Lojda Džordža, Nemačka je bila „krava koja istovremeno daje i mleko i meso“. Kuriozitet predstavlja to da je Savezna Republika Nemačka tek 1980, čak 60 godina posle Versajskog ugovora, isplatila poslednju ratu ratne reparacije.

Posledice se osećaju i danas

Versajski ugovor povod je mnogih sukoba koji traju sve do danas. Italija i Austrija spore se oko Južnog Tirola, konflikt Izraelaca i Arapa na Bliskom istoku ima koren u Versaju jer ni jedni ni drugi ne priznaju tada utvrđene granice. Granice su prekrojene i u slučaju Otomanskog carstva. Istovremeno, nije ostvareno ono što je tada obećano, kao na primer, pravo na samoopredeljenje Kurda. Nekadašnje nemačke kolonije u Africi - Burundi i Ruanda, svoju današnje postojanje duguju Versajskom ugovoru. One su 1919. godine predate na upravljanje Belgiji.

Slično je i sa drugim zemljama, npr. sa Mađarskom koja je tada izgubila Slovačku, Gradišće (Burgenland), Slavoniju i Transilvaniju. Čak i 1991. godine nacionalistilčki političari postavljali su pitanje mađarskih granica, smatrajući da je Versajski ugovor, posle geografskih promena u istočnoj Evropi i na Balkanu, ništavan i nevažeći. Konačno, raspadom Jugoslavije, ponovo je probuđena agresivna, nacionalna svest, usmerena protiv načina na koji su podeljene države i narodi posle Prvog svetskog rata.

Autori: Mihael Marek / Ivan Đerković

Odgovorni urednik: Sanja Blagojević

  • Datum 10.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LPkQ
  • Datum 10.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LPkQ