1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka želja: stolica u Savetu bezbednosti

U Berlinu opet jačaju glasovi koji ponavljaju staru želju Nemačke: da postane stalna članica Saveta bezbednosti UN. Prvi je to pomenuo Kinkel; nastavili su Šreder i Fišer, a od Merkelove se to čulo diplomatski.

Nemačka nije imala podršku da postane stalna članica SB

Nemačka nije imala podršku da postane stalna članica SB

Klaus Kinkel, naslednik Hansa Ditriha Genšera na mestu ministra spoljnih poslova, bio je prvi koji je sredinom devedesetih godina jasno i glasno zatražio da Nemačka postane stalna članica Saveta bezbednosti. Kinkel je tada rekao:

„Sastav Saveta bezbednosti i dalje je odraz situacije na kraju Drugog svetskog rata, pri čemu se ne vodi računa o današnjem značaju Japana i ujedinjene Nemačke. Zahvaljujem svima koji podržavaju želju Nemačke da postane stalna članica Saveta bezbednosti“.

Nemački saveznici samo su slegnuli ramenima, kao Amerikanci, ili su odlučno odbacili ideju kao Francuska i Italija.

Azija i Afrika očekuju mnogo od Nemačke?

Kada je na dužnost 1998. godine stupila crveno-zelena vlada ponovo je pokrenuto pitanje stalnog mesta u Savetu bezbednosti. Na kritike da Nemačka taj zadatak ne može da ispuni, tadašnji kancelar Gerhard Šreder je odgovorio:

„Oni koji to tvrde nisu u pravu. Mi smo treći po visini doprinosa UN, drugi smo po učešću u mirovnim misijama – šta se više može očekivati?“

Šreder je rekao i da bi mnoge zemlje Azije i Afrike želele da Nemačka postane stalna članica kako bi Savet bezbednosti postao pravedniji i efikasniji: „To je u skladu sa očekivanjima od Nemačke koja je postala veća, od moderne Nemačke. Moraćemo da ispunimo ta očekivanja!“

I Merkelova pokušala – tiho

Joška Fišer pred Savetom bezbednosti 2003. godine

Joška Fišer pred Savetom bezbednosti 2003. godine

Nešto slično je ponovio i ministar spoljnih poslova Joška Fišer: „Mi smo jedna od najvažnijih zemalja kada je o doprinosima reč i, kako se pokazalo, Nemačka, zahvaljujući demokratskoj strukturi i značaju u Evropi, u Savetu bezbednosti može dati značajan doprinos oblikovanju sveta sutrašnjice“.

Međutim, tadašnji američki predsednik Džordž Buš nikada Berlinu nije oprostio što je bio tako odlučno protiv intervencije u Iraku i ponašao se u skladu sa tim. Najzad, u septembru 2007 Angela Merkel je, kao kancelarka velike koalicije, ponovila želju za stalnim mestom u Savetu bezbednosti, ali na njen način: diplomatski i tiho.

autori: Sandra Petersman / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 25.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LfxM
  • Datum 25.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LfxM