1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nemačka štampa: Vučić sada mora da se pokaže

Za sada je nejasno sa kim će Vučić u koaliciju koja okuplja više od dve trećine poslanika, jer tek tako bi mogao da promeni Ustav i paragraf u kojem stoji da je Kosovo sastavni deo Srbije, piše nemačka štampa.

Frankfurter algemajne cajtung prenosi da će lider SNS Aleksandar Vučić, uprkos apsolutnoj većini, o saradnji razgovarati sa svim drugim strankama. „Fokus njegove nove vlade je borba protiv raširene korupcije i stvaranje novih radnih mesta. Zvanična stopa nezaposlenosti je 27 odsto“, piše ovaj dnevnik. Još se hvali se uspostavljanje jasnih političkih okolnosti u zemlji. SNS sada mora da pokaže da li zaista može da reši probleme. Neki analitičari očekuju da će stranka već sledeće godine morati da proglasi „bankrot“ – zato što nema stručnjake za potrebne korenite reforme.

„Ubedljivom pobedom na prevremenim izborima u Srbiji Aleksandar Vučić nastavlja da širi svoj uticaj u zemlji. Ali pregovori o pristupanju sa Evropskom unijom primoravaju ga na važne reforme – i u oblasti pravne države“, piše Zidojče cajtung. „Pobednik se znao unapred: Aleksandar Vučić, trenutno potpredsednik Vlade Srbije, šef moćne Srpske napredne stranke i čovek koji je 7,2 miliona građana Srbije, kandidata za EU, pozvao na prevremene parlamentarne izbore u nedelju. SNS je skoro udvostručio broj glasova u odnosu na prošle izbore.

Izborna kampanja je bila lišena sadržaja – osim sveprisutnih televizijskih izveštaja o Vučiću, po medijima su procureli detalji o mafijaškim kontaktima premijera Dačića. Tako je krajem februara Blic preneo da je navodni šef mafije Rodoljub Radulović krajem maja 2010. sa preko 350 gostiju u beogradskom hotelu slavio svadbu jednog svog deteta, i od samog policijskog vrha Srbije, dakle Ivice Dačića, dobio garancije da neće biti uhapšen, kada dan posle svadbe bude napuštao zemlju. Takvim otkrićima koja se pripisuju Vučiću očigledno je trebalo malo okrnjiti popularnost Dačića i njegovih socijalista i lišiti ih nekoliko procenata na izborima. Računica se isplatila.

Za sada je nejasno sa kim će Vučić u koaliciju koja okuplja više od dve trećine poslanika, jer tek tako bi mogao da promeni Ustav i paragraf u kojem stoji da je Kosovo sastavni deo Srbije. Naime, čitav niz evropskih političara traži izmene tog paragrafa i puno priznavanja države Kosova – kao uslov za integraciju Srbije u EU.

Vučić je vanredne izbore opravdao time da bi tek nova vlada mogla konačno da usvoji neophodne reforme koje bi Srbiju spasile bankrota, pokrenule sklerotičnu privredu, smanjile nezaposlenost od trenutno 29 odsto. Problemi Srbije su slični onima iz Grčke: ogroman, korumpirani državni aparat sa skupim privilegijama, stotine gubitaških državnih preduzeća, birokratija koji guši, zastareli zakoni o radu, državno kontrolisani mediji i zastareli obrazovni sistem.

Naravno da su u poslednjih nekoliko godina, kako srpski tako i strani stručnjaci, izneli veliki broj predloga za reforme. I koaliciona vlada Vučić-Dačić je imala veliku većinu u Skupštini Srbije, ali tokom 21 meseca nije usvojena ni jedna velika reforma. Saša Radulović koji je septembara 2013. pozvan u vladu kako bi ubrzao reforme, krajem januara je iznerviran odustao: „To je sve samo marketing. Nije sprovedena ni jedna reforma. I nije ni bilo planirano da se sprovode“, rekao je Radulović. Sada posle izbora, Vučić će morati da se pokaže – ne samo tako što će postati premijer“, konstatuje Zidojče cajtung.

Oštre sankcije za Rusiju

Najviše prostora u današnjim izdanjima novina očekivano je dobio referendum na Krimu. „Referendum treba da pokaže ruskim građanima da žive u jakoj državi koja je spremna da ih štiti“, piše Velt. „Međutim, ovakve namere donose i opasnost koju Putin potcenjuje. Rusi, istina, čine 79,8 odsto ukupnog stanovništva, ali u ovom ogromnom regionu, u koji se ubrajaju republike Dagestan i Ingušetija, živi oko 100 drugih naroda. U njima živi većinsko muslimansko stanovništvo. Većini stanovnika ovih regiona ništa ne znači Putinova retorika kojom ističe 'zaštitu Rusa', niti mit o jedinstvu Rusije i pravoslavne crkve. Šta će se desiti ako i ti narodi dođu na ideju da održe referendum da bi proglasili nezavisnost? Iskre plamena koji je Putin zapalio na Krimu, vrlo brzo bi mogle zahvatiti i druge regione.“

Frankfurter algemajne cajtungocenjuje da bi u istočnoj Ukrjaini ubrzo mogao da se otvori novi front: „Nakon sedmica u kojima je ruska propaganda u Ukrajini zagovarala nasilje i anarhiju, na istoku zemlje skoro svakodnevno dolazi do incidenata. Još jedna indicija za to da se Kremlj ne zadovoljava samo Krimom su incidenti u južnom delu zemlje gde su ruske trupe pod svoju kontrolu stavile stanice za crpljenje gasa. S obzirom na tu činjenicu, važno je da Evropska unija brzo reaguje sa odlučnim sankcijama na rusku agresiju, čak iako se možda Putin ne može odmah zaustaviti.“

Šta je smisao sankcija, analizira ugledni Zidojče cajtung: „Evropljani na Putina najpre neće ostaviti utisak, kako rečima, tako ni sankcijama. Realnost u ovim danima znači sposobnost da se na pravi način procene sredstva koja stoje na raspolaganju. Na Zapadu na svu sreću ne postoji niko ko razmišlja o vojnoj akciji protiv nuklearne sile Rusije. Jednog rešenja na čisto diplomatskom putu, a to je Putin jasno stavio do znanja, neće biti. Sankcije, čak i teške, su stoga neizbežne. Ne zbog toga što će one odmah naterati Putina da popusti, već što bi Putin odsutnost sankcija shvatio kao poziv da dalje radi kao do sada.“

Priredile: Dijana Roščić i Belma Šestić
Odg. urednik: Nemanja Rujević