1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nemačka štampa: Srbija je postala nacija!

Frankfurter rundšau piše o deklaraciji o Srebrenici donetoj u Skupštini Srbije. List komentariše da je to veliki korak koji Srbiju svrstava među odgovorne. Potez bi mogao da podstakne i druge zemlje da osude zločine.

Srpski parlament nije relativizovao zločin

Srpski parlament nije relativizovao zločin

Ko je sve započeo? I ko govori o našim žrtvama? – Tako je to zvučalo do prekjuče u Srbiji, u retkim prilikama kada se razgovaralo o ratu. To je način razmišljanja jedne zaraćene strane. A zaraćene strane se najbolje prepoznaju jedna u drugoj; u stalnim pitanjima o tome ko je bio u pravu, ko je bio gori, ko na kraju može da se proglasi za moralnog pobednika. One se uvek pravdaju pred sobom.

Nacije tako ne postupaju. One stoje iza svoje istorijske uloge, iza onoga što su počinile – bez obzira da li se radi o dobrim ili lošim stvarima. Donošenjem rezolucije o Srebrenici, Srbija je od zaraćene strane postala – nacija.

Deklaracija nije pisana po nalogu

Tekst (rezolucije) nema jasnoću optužnice, gest nema dirljivost klečanja Vilija Branta pred žrtvama varšavskog geta. Ali, odlučujuće je to što Deklaracija ne ostavlja nikakva mala vrata za argumente protivnika – i da je doneta većinom glasova. To što se u njenom tekstu ne pojavljuje reč „genocid“, bio je ustupak socijalistima, koji su onda bili na vlasti a i danas su deo vladajuće koalicije.

Za razliku od saradnje sa Haškim tribunalom, deklaracija o Srebrenici nije bio posao po nalogu inostranstva. Iz diskusije se vidi da se ovde zaista radilo o Srbiji i njenom razumevanju sebe same, a ne o još jednoj „ceni“ koja mora da se plati radi što skorijeg ulaska u Evropsku uniju. Patos koji prati ovakve „zvezdane trenutke demokratije“ može da smeta skepticima. Ali, sa pristojne vremenske udaljenosti će se već pokazati šta je bilo dostojno, a šta kič.

Srbi iz BiH i Bošnjaci – daleko od nacije

Zbog ove rezolucije, Srbima se sigurno niko neće obisnuti oko vrata. Iz Bosne stižu uzdržane, delom ogorčene reakcije. No, rezolucija nije ni bila pokušaj da se izazovu pokroviteljski gestovi pomirenja. Ali, ona može da druge nacije koje su učestvovale u ratu, Hrvate i Bošnjake, osokoli u suočavanju sa sopstvenom istorijskom ulogom. To nije relativizacija srpske krivice. Upravo za Hrvate, a posebno za Bošnjake i kosovske Albance, kritički pogled je još važniji nego za Srbe. Jer, mitovi o žrtvama su na Balkanu najopasniji: oni u sebi nose klicu sledećeg sukoba.

Bosanski Srbi su nezadovoljni zbog beogradske deklaracije. Razlog za to ne treba tražiti u nacionalnom ekstremizmu. Za razliku od Srba u Srbiji, bosanski Srbi nisu sami sa sobom. I pored svog zvaničnog naziva, oni nisu prava nacija. Tako je i sa Bošnjacima. Bosanske „nacije“ su u stvarnosti strane u jednoj državi više naroda koji se stalno rvu oko svake pozicije i svakog resursa. Svako priznanje krivice znači povod za drugu stranu da to iskoristi i zada svoj udarac. U takvoj situaciji, iskreno suočavanje sa istorijom je nemoguće.

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 02.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mlr9
  • Datum 02.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mlr9